Ученици из Фукушиме гости наших ученика
Април је време вандредног цветања трешања, што чини овај месец у Јапану итекако посебним. Лепота трешњиног цвета и култура овог далеког народа заживеле су у нама још давно, кроз чувене стихове великог путника и сањара Милоша Црњанског…
„Лутам, још, витак, са сребрним луком
расцветане трешње, из заседа мамим“…
Мириси пролећа, приче, звукови и боје Земље излазећег сунца овог априла оживели су још интензивније у Србији, Београду, у нашој школи. Тринаест младих музичара из „Фукушима Јуниор Оркестра“ у пратњи професорке Ицуко Теруоко, бившег министра просвете Јапана, Такаши Косуга, вође делегације Риозо Теруокоа и диригента Манабу Такеда, на позив Ротари клуба „Београд Чукарица“ и Удружења „Увек са децом“ боравили су у нашој земљи од 26. марта до 3. априла.
Након серије успешних концерата које су млади уметници из Јапана одржали у Београду, Панчеву, Кикинди и Суботици, уз подршку ученика свих узраста музичке школе „Ватрослав Лисински“, посетили су нашу школу и учествовали у програму који су њима у част приредили домаћини, ученици XIII београдске гимназије.
Девојке и младићи, обучени у традиционалне јапанске ношње, дочекали су госте у холу школе, који је тог дана освануо у фотографијама природних лепота ове земље, њене традиције и обичаја, али свега онога што представља савремени Јапан. Пут до упознавања ове културе водио је кроз радионице на којима су презентоване неке древне вештине, па су посетиоци имали прилику да се са њима упознају, али и oпробају, правећи можда свој први оригами или икебану. После кратког курса јапанског, многи су знали да изговоре или запишу своје име на овом језику, док је неке ученике ова радионица подстакла да у будућности науче и много више од тога. Ваздухопловна изложба, на којој су представљене макете јапанских војних авиона, пружила је драгоцена сазнања у области историје војне авијације.
Посета јапанских ученика и наставника подстакла нас је да се присетимо познатих стихова и упознамо са обичајима и културом овог далеког народа, али је истовремено открила колико се правих јапанолога, добрих познаваоца традиционалних вештина, језика, филма, музике и стрипова налази међу нашим гимназијалцима. Била је ово прилика да се изразе и везе између ова два народа учине још чвршћим и постојанијим.
Програмски део свечаности започео је антрополошком анализом двају народа на примеру сличности и разлика у обичајима обедовања. Настављен је у мелодији и ритмовима хаику поезије, казиване у оригиналу и преводу. Тактови музичких нумера, извођених потом на јапанском и српском језику, деловале су да разлике између гостију и домаћина постану неприметне.
Након уприличеног програма, вршњаци су покушали кроз дијалог да дођу до одговора на питања како се изборити са стереотипима и предрасудама које имамо према онима које познајемо слабо или не познајемо уопште. Научили су нас како лако можемо постати пријатељи и учинити да оно што је далеко постане тако близу. Била је то једна драгоцена прилика када смо успели да, откривајући друге, спознамо себе.
Оставите коментар