XIII BEOGRADSKA GIMNAZIJA
(1941-2016)
Veliko belo zdanje jednostavno građeno izdiže se danas u Lješkoj ulici na Banovom brdu. Zgrada XIII beogradske gimnazije, posle višedecenijske borbe, usidrila se kao ponos žitelja tog poznatog beogradskog naselja. Epitet jedne odnajprestižnijih gimnazija u Beogradu prati je na svakom koraku. Učenici ove škole, kao retko gde na našim prostorima, još uvek pokazuju neverovatan entuzijazam u pogledu učenja, iskrenu veru u obrazovanje i sigurnu budućnost, koju će ono da obezbedi. Vođeni pravilom da je slavna sadašnjica gotovo uvek posledica slavne prošlosti, lako možemo objasniti burnu i zanimljivu istoriju XIII beogradske gimnazije.
U periodu između dva svetska rata pitanje osnivanja gimnazije na Čukarici i Banovom brdu dugo se nametalo kao nužno, s obzirom na udaljenost ovog kraja od centra beogradske varoši. Zbog toga su se pre početka II svetskog rata đački roditelji sa teritorije Čukarice, Banovog brda i obližnjih sela: Žarkova, Železnika, Ostružnice, Sremčice, Umke, zauzimali kod nadležnih kako bi se zadovoljila potreba obrazovanja ovog kraja. Odlukom Ministarstva prosvete od 16.11. 1941. godine osnovana je, najzad, ova škola kao Državna nepotpuna mešovita realna gimnazija na Banovom brdu u Beogradu. Smeštena je u prostorije Osnovne škole „Matija Ban“.
Prve i druge školske godine nastava je unekoliko tekla redovno, po skraćenom programu. No, već 1943. godine nemačke trupe su zauzele školsku zgradu i od tada je počelo stalno seljakanje po raštrkanim privatnim lokalima, stanovima ikancelarijama na Čukarici, Banovom brdu i Žarkovu.
Posle oslobođenja, Škola je nanovo počela da radi 1. aprila 1945. godine, kada je dobila naziv Druga mešovita gimnazija. Ovo je ime zadržala do školske 1953/54. god, kada je postala XIII beogradska gimnazija, ali je, zbog nedostatka školskog prostora, prestala sa radom 1962. godine.
Početkom šezdestih godina Banovo brdo je bilo veliko stambeno gradilište. Raslo je. Nicali su preko noći novi soliteri, a sa njima i nova školska zgrada. Gimnazija je ponovo otvorena 1964. godine. Ovog puta u zdanju gde se i danas održava nastava, u Lješkoj ulici br. 47. Uvođenjem usmerenog obrazovanja u naš školski sistem gimnazija je preimenovana u Školu za usmereno obrazovanje i vaspitanje „Beogradski bataljon“. Reformom obrazovanja i vraćanjem gimnazija, Školi je 1990. godine vraćeno staro ime, XIII beogradska gimnazija.
Danas nastavu pohađa nešto manje od 1200 đaka u okviru dva smera, društvenojezičkog i znatno brojnijeg, prirodnomatematičkog i zaposleno je 76 profesora. U školi se svakodnevno poboljšavaju uslovi za rad. Učenicima su na raspolaganju 20 učionica, 8 kabineta, dve fiskulturne sale, dva opremljena kabineta najsavremenijim računarima, biblioteka sa čitaonicom, višenamenska sala i klub “13”. Nastavni kadar je stručan i dobro ukomponovan profesorima, od najmlađih do onih najiskusnijih, prati svoju struku i uspešno rešava probleme u nastavi.
Po onoj narodnoj da se dobar glas daleko čuje, i glas o ovoj Školi daleko se pronosi. Harizma XIII beogradske gimnazije prati i profesore i đake. Biti đak Trinaeste oduvek je značilo imati odlične, obrazovane, stručne i pravične profesore, skoro „legende“; sticati dobro znanje, razvijati svoje sposobnosti, otkrivati lične afinitete, učestvovati na raznim smotrama i takmičenjima, jednom rečju – biti u društvu najboljih. Visoke domete učenici potvrđuju osvojenim mnogobrojnim nagradama na republičkim, saveznim i međunarodnim takmičenjima.
prof. Radiša Stošić
