Метаморфозе побуне у делу „Дервиш и смрт”

Школска 2014/15.

Анђела Крћа IV₃

Ахмед Нурудин, четрдесетогодишњи шејх мевлевијске текије, још увек млад да би престао да жели, али већ стар да би своје жеље испуњавао, живи под окриљем туђих жеља и мисли. Научен да се слепо покорава пред свим непобитним истинама, општим и несумњивим истинама у које верује, не доводећи их у питање. А верује у оно што одређују људи од исто тако непобитне важности, јер они су власт, они имају моћ, а моћ је Бог. Уосталом како би се другачије оправдао њихов положај осим ако не потиче од бића које је савршеније од њих самих. На томе се заснива и положај ,,малог” шејха који одређују такве суперпониране личности, апсолути у служби апсолута.

У гомили подређених, стубова који лествицу укопавају у земљу, омогућавајући јој да несметано стреми ка висини, терет правилно наслаганих елемената лествице подноси и дервиш као један од стубова. Свој терет носи мирно, очију прекривених тамном марамом  како не би видео њихову бескорисност упркос сврсисходности јер уклањање једног степеника лествице неће угрозити њено постојање. Онај који не види, он ни не жели, он се не буни, већ мирно корача прокрченим једносмерним путем навике чији се крај чак ни не назире. А дервиш Ахмед скида мараму и бива забљеснут јаким светлом сазнања, толико јаким да ће његовим оима нашкодити више од превентивно постављене мараме. Он сада види и он сада жели. Жеља је побуна против устаљености. Жеља је пут у ново и непознато, све оно изван тесног простора живота. Побуна скида окове, ослобађа, скреће човека са ,,јединог исправног и дозвољеног” пута. Ипак, кад правила постану живот, а научени живот правило, излазак из таквог стања озбиљно може оштетити хармонични механизам функционисања. Дервиш излази из зачараног круга наредби и извршавања истих. Буни се против неправде, против оних који је чине и можда би издржао ту борбу да није било оне јаке светлости након скидања мараме. Његова борба постаје његово средство, не у остварењу правде, већ у постајању онога који дели правду. Свечано ће дервиш преузети своју нову улогу уз неопходне елементе – мараме којима ће прекривати очи својих подређених, али и једну посебну, нову мараму за своје оштећене очи. Добиће и посебно подешене теразије и мач да би спречио све оне који желе да своју мараму скину као што је он то учино.

Дервиш тако постаје слободан, али у туђем простору слободе. И постаје онај против кога ће се неко други сада бунити, јер побуна ствара побуну исто као што власт ствара власт, а  једна моћ ограничава дугу.