Ноћ у библиотеци

У француском часопису „L Histoire“ уочили смо наслов „Ноћ код Сартра“. Сорбона, читава ноћ, професори и студенти разговарају о Сартру! Читаву ноћ! Французи су увек ишли испред свог времена. Хоћемо и ми за њима!

И тако смо одлучили – посветићемо матурантима једну ноћ, у истинској њиховој последњој ноћи у гимназији и назваћемо је „Ноћ у библиотеци“… Сви су позвани да учествују, да посматрају, да попију послепоноћну кафу и да дочекају јутро, баш разговарајући о Сартру… Али, да кренемо од почетка.

Први део „Ноћи“ био је посвећен поезији коју су писали и рецитовали ученици, затим музици и уметности, хемији… Играо се шах, дискутовало се о разним темама. Матураната, 30-ак, осталих ученика исто толико, професори и гости, новинари и ТВ екипе… Сви окупљени око једне ноћи у библиотеци. После поноћи, у дворишту школе, ирска музика, гитаре и радост…

А од 2 ујутру до 4, „Јутро са Сартром“, наш омаж француској култури. Није било лако, али било је прелепо!

Учествовали смо у нечем незаборавном, знамо то сви!

Када се разданило, још једна кафа за најупорније, а затим, планинарски излет на обронке Бељанице и посета манастиру Манасија!

Не, нису сви све видели, доживели, нити у свему сви учествовали, али били смо сви заједно око исте идеје слављења уметности, науке, филозофије, дружења и природе.

Тематски обојена причама о ноћи и сновима, овогодишња манифестација подстакла нас је да завиримо у најскривеније и најмрачније делове света, али и људске душе.

Кроз кратке филмове Акира Куросаве закорачили смо у свет снова, након чега је професорка психологије, Иванка Радојичић представила два најпознатија тумачења овог феномена, Фројдово и Јунгово. Говорећи поводом истраживања која су спровели, ученици су покушали да успоставе границе између оног што сањамо и што нам се догађа, али и да покажу како је то некада, као током луцидних снова, немогуће учинити.

Људска психа је остала неистражена скоро подједнако као морске и океанске дубине, које насељавају биљке и животиње, живећи у апсолутном мраку. Професорка биологије, Татјана Миловановић  и њени ученици, присутнима су открили део тог чудесног света, који, због све веће осветљености наше планете, све више изумире.

Не утичући негативно на живи свет око нас, гимназијалци су са професорком хемије Анитом Стојчевски извели огледе, дочаравши публици сву сву лепоту и разноврсност светлосних ефеката. Музиком се најпре може досегнути нестварно и неизрециво, а то су показали гимназијалци, предвођени порфесорком Петрицом Игњатовић, изводећи композиције посвећене ноћи и сновима.

О мрачној страни историје говорили су чланови креативног тима, уз пројекцију ауторског филма „Година коју су појели скакавци“, посвећеног бившим ђацима наше школе који су били међу првим затвореницима у једном од најозлоглашенијих логора са ових простора. Библиотекар Зоран Башић је зналачки упознао присутне са изгледом ноћног неба у II светском рату, након чега је ученица Тара Максимовић својим излагањем поводом стваралаштва Лени Рифенштал представила публици колико уметност може да буде снажна пропаганда. После музичког предаха анализирали смо снове уз помоћ гостију из Центра за дубинску анализу снова и научили како они, заиста, могу бити краљевски пут до реалности.

Кад се упале градска светла, а звуци постану пригушени, тада се и атмосфера у библиотеци мења. Мисли постају гласније и једино тада, каже Хегел, Минервина сова узлеће. Школска библиотека је и ове године, 22. мајске ноћи, постала простор који је окупио садашње и бивше гимназијалце, њихове професоре и госте у жељи да уз пригодан програм испрате матурнате. Тема овогодишње „Ноћи у библиотеци“ били су истраживачи, а осим о њиховим открићима, говорило се о мотивацији, истрајности и напорима које проналазачи улажу да би савладали и највеће препреке.

За почетак истраживачког путешествија, ученици су, уз помоћ професорки биологије, Данице Ђурић и Ане Милосављевић, представили Дарвинов научни допринос и околности које су му омогућиле да одгонетне тајне постанка људске врсте.
Спознајући себе, људи су истраживали и свет који их окружује, а на неком од тих намерних или ненамерних експедиција створени су експлозиви. О њиховом настанку говорили су чланови хемијске секције и њихова професорка Анита Стојчевски, а потом су извели експерименте, показујући резултате експлодирајућих реакција.
Матурант, Немања Филиповић, представио је свој истраживачки подухват и методе које је користио да би дресирао пчеле, али је све будуће проналазаче охрабрио тиме што их је зналачки провео кроз фазе сваког научног рада.

Несмиреност духа мотивисала је истраживаче да превазиђу постављене границе, укључујући и оне картографске. У представљању експедиција које су откриле Америку, Северни и Јужни пол, ученицима су праве координате дале професорке географије, Мира Живовић, Марија Митић и Јелена Сибиновић. Директор издавачке куће „Магелан прес“ је, на основу личних пустоловина, говорио како је на њега утицало откривање земаљског пространства, поклонивши гимназијалцима путописе, који ће потхранити њихову истраживачку машту.

Како на човека делују сва открића унутар или изван граница сопства покушале су да одговоре чланице прве српске женске хималајске експедиције, Биљана Чегар, Јелена Игњатијевић, као и Младен Ковачевић, који је, осим што им је био пратилац на том путу, некада седео у истим клупама у којима седе данашњи гимназијалци. Необјашњиво је било то њихово искуство у ком се сједињују умни и физички напор, превазилазе границе тела и менталне баријере, на месту нетакнуте природе, где је ваздух толико разређен да се једва може удисати, а човек толико ситан да постаје свестан свог космичког положаја.

И наредно путешествије било је непретвориво у речи. У њега је повела професорка музичког, Петрица Игњатовић, док су је ритмовима и мелодијом пратили надарени ученици. Публика је уживала у извођењу класичних и латино композиција, оправдано захтевајући да се предвиђена сатница прекорачи.
Колико су знање, али и храброст, важни за сваког правог проналазача, показали су они најодважнији међу посетиоцима, такмичећи се у квизу који је, као и цело вече, био посвећен истраживачима.

Посматрајући свест из два угла, филозофског и психолошког, Александра Нинковић, бивша ученица и студенткиња Филозофског факултета, присутне је водила ка закључку да смо од свега што смо истраживали, ипак, најмање сазнали о својој свести. После живе поноћне дискусије о најмистериознијој тајни људског бића до свитања смо се придружили Шеклтоновој експедицији и њеним напорима да крочи на тло Антарктика.
Све ове речи и тонови, изашли из таме, као што каже традиција, донели су светлост и нахранили снове, и то не само матурантима које овим програмом испраћамо.