„Што не боли – то није живот, што не пролaзи – то није срећа“ (Иво Андрић)

„Што не боли – то није живот, што не пролaзи – то није срећа“ (Иво Андрић)

 

Христина Полуга 3-8 ,прва награда на Смотри ћириличке писмености – Конкурс за најбољи писмени задатак, Тител 2016.

 

„Што не боли – то  није живот, што не пролази – то није срећа”

(Иво Андрић)

    

 

У зраку пролазности, када нам мале капи среће осладе стечену горчину и само краткотрајно затаје немире, доживећете блесак среће и претворити га у бескрај.

Блаженство живота се налази у укусу среће, а не у њеном трајању, јер је она тренутна, избрисива и неухватљива за оне који је слепо траже далеко од себе.

Она је у нама, невино клија, тражећи човека који ће јој отворити врата пролазности и дозволити да нестане у тренутку слабости. У моменту спознаје, она постаје Сунце, предивни излазак светлости, трачак живота који игра на успаваној површини јутарње воде и лековито мази болне трагове. Онда, у подне, постаје највеличанственија, у том тренутку који слути залазак и захлађење, пред затишје. Кад њен сјај избледи, остаје још пука нада да ће језеро среће опет засијати под окриљем јутра.

Живимо са једним циљем. Слобода. А њу остварујемо преко амбиције, која рађа срећу. Живимо срећни, умиремо слободни.

Застани. Ослушни. Жути лист вијори ношен вихором. Пенушави талас удара о стене. Осмотри. Заволи. Срећан си.

              

 

Кључне речи:

Оставите коментар

Your email is never published nor shared. Сва обавезна поља су означена *

*