Andrijana Stanišić 3-8 „Svi mi volimo satove“

Svi mi volimo satove.

Ali samo dok rade.

Kad se pokvare, neupotrebljivi su.

Na većini se mogu popraviti sitniji nedostaci,

Pa da on postane onaj stari.

U suprotnom, mi sat moramo zameniti,

Koliko god nam teško padalo.

Možemo mi i bez sata, barem tako kažu,

Ti što su bez njega.

Takođe priznaju da nije isto, sa ili

bez sata.

Naravno, navikli smo mi na njega,

Na njegovu težinu, boju i zvuk

I to dodatno otežava situaciju.

Ali vremenom shvatimo da nam je potreban

Novi, funkcionalan.

Možda ga nećemo pronaći odmah,

Možda će potrajati, ali i to je u redu.

Ipak biramo onaj savršeni sat,

Koji će nam dugo trajati i biti uz nas,

pogotovo kada smo u žurbi!

A taj novi sat, ponekad će podsećati na prethodni,

Ponekad biti sušta suprotnost,

A nekada baš taj isti, samo nov-novcijat.

Ista stvar je i sa ljubavlju.