Маријана Пузић 2-6 „Сви тренутно живи настоје да се за живота остваре најбоље што могу.“ Александар Б. Лаковић
Остварити се,шта то уопште значи? Бити успешан у послу,основати породицу,тежити циљевима,да ли то значи бити успешан? Често је збуњујуће.Тежимо нереалним циљевима, а одрекнемо се оних за које се вреди борити. Живимо у свету где је све пролазно. Брзо се заборављају добре ствари. Цене се погрешне вредности. Како се онда остварити? Остварити се на духовном,породичном, материјалном или пословном плану? Тешко је тежити свему, а опет, ако недостаје само један од њих, не можемо достићи потпуно стање среће и мира.Живот је суров, можда ће нас прекинути на пола пута до остварења.У том остваривању,заборавимо да живимо.Заборавимо ко смо.Тежимо нечему, чему уопште не видимо сврху. Покушавамо да се уклопимо у друштво. Стављамо маске и претварамо се да смо нешто што нисмо, да би нас прихватили. Желимо да се остваримо у друштву, а прикривањем правог лица,на том путу, губимо себе. Касно схватимо да живот чине ситнице. Значајни моменти пролазе поред нас неопажени. Нисмо ни свесни колико живот брзо пролази.У испуњавању идеала и остваривању,пролазе нам тренуци. Касно се сетимо да треба да живимо. Неко ће достићи остварење, али ко остаје то да памти? Са нашим последњим издисајем, губи се и остварење.Чему онда све то? Хоће ли нас се неко сетити? Хоће ли се сетити онога што смо постигли? Самоостварење је пролазно. Превише времена је потребно да се достигне, а толико је крхко да може нестати у секунди. Сањамо велике снове. Понекад успемо да им се приближимо, на кратко, али често они остану само то, снови. У тренутку када помислимо да смо на милиметар од њиховог испуњења, схватимо да нам фали само још један корак. Чини нам се да се он све више повећава, а све је теже начинити га. Помислимо да смо близу остварења, а онда приметимо да нам фали још мало. Не можемо одредити шта је то што нас спутава, јер као да се са сваком превазиђеном препреком појави нова. Само они најистрајнији и најупорнији успеју да савладају све препреке и дођу до остварења. Остаје нам да наставимо да се трудимо и тежимо испуњењу циљева, јер можда баш у том последњем тренутку схватимо, да ипак нисмо узалуд живели.
Маријана Пузић 2-6
Оставите коментар