Драмска секција у нашој школи постоји од школске 2002/2003. године, када је на Светосавској академији одиграна прва представа „Бегунац“ ауторке Биљане Гојковић. У представи су играли ученици: Гојко Вученовић, Душан Миленковић, Јован Вуковић, Јована Кушић, Александар Николић, Јасим Ризвани, Михало Јовић – сви из 1/4 и Јован Шалетић и Игор Живковић 1/8.
_________________________________________________________________________
Чланови драмске секције учествовали су са драмом „Лажни месија“ на „Драмском надигравању“ школске 2008/2009. године. Такмичење је организовала Филолошка гимназија, а том приликом су наши ученици освојили признања, и то: Марко Воркапић за најбољи драмски текст, а Нина Здравковић награду за најбољу женску споредну улогу. Драма је изведена и на Регионалном такмичењу средњошколских позоришта у Крагујевцу, школске 2011/2012, са глумачком поставом коју су чинили: Ксенија Мишић, Јована Мисаиловић, Филип Ракић, Катарина Симић – сви из 3/3; Мирчетић Марија 2/3, Ангелина Симић1/8, Катарина Ћирић 1/9 и Мијалковић Предраг 1/9.
____________________________________________________________________________
Школске 2011/2012. године чланови драмске секције извели су представу „Пензионерска мафија“, Зорана Божовића. Улоге су тумачили ученици: Богдан Спирић 1/7, Филип Ракић 3/3, Ксенија Мишић 3/3, Јована Мисаиловић 3/3, Мирчетић Марија 2/3, Ангелина Симић 1/8, Катарина Ћирић 1/9, Миодраг Милошевић 1/6, Невена Бркић 2/3, Николина Божановић 1/8, Милош Панић 3/1, Катарина Симић 3/3, Немања Стојоски 3/3 и Немања Филиповић 1/8.
______________________________________________________________________________
Наредне школске године на Светосавској академији, у сарадњи са вероучитељицом Данијелом Бојковић изведена је представа „Победа без мача“, по тексту Николаја Велимировића. Улоге су тумачили ученици: Небојша Кнежевић 4/7, Стаменчић Димитрије 1/6, Милош Карајовић 4/7, Марко Томовић, Растко Златановић Петровић, Марко Миладинов, Милош Давидовић, Душан Васиљевић – сви 1/6, Богдан Трифуновић 2/4, Милош Лазовић 3/6, Наталија Ђорђевић 3/2, Ксенија Мишић 4/3 и Уна Марковић 4/7.
______________________________________________________________________________
Школске 2013/14. драмска секција играла је представу „Софијин терет“ по тексту ученице Неде Гојковић, а улоге су тумачили Богдан Спирић 3/7, Николина Божановић и Ангелина Симић 3/8, Теодора Даскаловски 1/3.
______________________________________________________________________________
Чини се да је школска 2014/15. била једна од најуспешнијих година када је реч о раду драмске секције. Прослава Дана школе (27.1.2015) требало је да буде у знаку обележавања стогодишњице Првог светског рата и, у оквиру тога, најзначајније победе српске војске, Колубарске битке. Требало је да то буде само још једна у низу школских представа, једнократне намене и извођења. Познато је већ да је врло мало уметничких радова о овом периоду приређених за сценско извођење. Као срећна околност, нашао се текст истоимене представе Југословенског драмског позоришта, по роману Добрице Ћосића, а у драматизацији Борислава Михајловића – Михиза. Представу је режирала професорка књижевности, Биљана Радосављевић.
Глумци су одабрани међу ученицима друге и четврте године, с тим да се за лик војводе Живојина Мишића одмах издвојио матурант Богдан Спирић (IV/7). Он је већ имао бројне различите улоге иза себе, како у оквиру школе, тако и ван ње. За остале учеснике комада одабрани су: војвода Радомир Путник – Андреј Ђурић (II/5), престолонаследник Александар Карађорђевић – Ненад Јашаревић (II/5), пуковник М. Анђелковић Кајафа – Урош Јовић (II/5), пуковник Милош Васић – Страхиња Бановић (II/3), пуковник Љуба Милић – Мирко Илић (II/5), пуковник Крста Смиљанић – Филип Вучић (II/5), пуковник Стеван Хаџић – Лука Опсеница (II/2).
Основни текст драме проширен је стиховима једног од 1300 каплара, Станислава Винавера – „Наредник Велибор“, као и Милутина Бојића („Сингидунум“) и Јована Дучића („Химна победника“). Стихове су говориле матуранткиње Николина Божановић (IV/8) и Дуња Челебић (IV/4).
И из поштовања према теми и догађају, постојао је труд свих да се атмосфера битке прикаже што уверљивије. Тако су се у ходу савладавале препреке набавке шајкача, униформи, опасача и чизама. Употпуњујући сваким комадом костима свој изглед, и глумци су постајали све ближи својим ликовима. Такође, увек су могли да рачунају на помоћ техничког дела екипе: тон и звучни ефекти, Немања Филиповић (IV/8), осветљење, Теодора Даскаловски (II/3).
Сценографија и сценски покрет су били крајње сведени, те је драматичност догађаја требало пренети гласом и динамиком дијалога. Свесни онога што говоре и о коме говоре, млади глумци су изазвали веома успешно одломак из драме. Сви присутни на Светосавској академији били су ганути, аплаузи су били дуги.
С обзиром на овај успех, требало је комад извести по други пут (12. фебруар), поводом Дана државности. Стога је приређена још једна сцена, Стара сељанка и војвода Мишић, а једина женска улога поверена је Николини Божановић.
Опет успех није изостао, али су уследили и позиви за наступе ван школе. Први од њих је био у Културном центру Чукарица, другог марта. Тај датум и то извођење је обележио долазак и упознавање са праунуком војводе Живојина Мишића, гђом Војиславом
Шипком, која је дошла у пратњи ћерке Весне Ђорђевић и најстаријег унука, Илије Ђорђевића. Таква пажња и част нису баш свакодневна појава, па је узбуђење међу глумцима било видно. И баш зато, ово је било једно од најбољих глумачких извођења, по
оцени свих учесника. Наступ и сусрет су пропратиле и камере РТС 1.
Затим, жеља је била да се комад изведе у Струганику или што ближе родној кући Живојина Мишића. Љиг је препознат као најближи војводином завичају, па је стога тамо и било следеће извођење, 27. марта. И то пре свега, љубазношћу и гостопримством директорке Градске библиотеке Љиг, госпође Славице Миливојевић, као и тамошње проф. српског језика и књижевности, Маријане Неговановић Обрадовић. Догађај је снимала
љишка телевизија.
Велика част је био позив који је стигао још почетком марта из Новог Сада, а који је упутио праунук Живојина Мишића, г. Душан Марјановић. Драмска трупа је могла да одговори извођењем тек седмог априла, и то је било у просторијама Покрајинског завода за заштиту природе. Атмосфера је била камерна, публика – академска. Наступ су забележиле камере РТ „Војводина“ и новосадске новине „Дневник“. Последње извођење „Колубарске битке“ у овом саставу било је у вождовачкој цркви Св. архангела Гаврила, 19. априла. Позив је упутио отац Јован Бабић, а уз благослов патријарха Иринеја. Ово је храм-задужбина солунца, Милана Вукићевића и његове супруге, Радмиле, и спомен је српским војницима погинулим у Првом светском рату. Све то допринело је посебном расположењу учеснику представе, те је њихово залагање и глума надмашило сва претходна извођења.
Првобитно је требало да Колубарска битка буде само једном изведена, једним поводом.
Снага текста и надахнутост глумаца условили су све што је потом дошло.
Прилог РТС-а поводом извођења представе у Новом Саду погледајте ОВДЕ.