Dramska sekcija

Dramska sekcija

Dramska sekcija u našoj školi postoji od školske 2002/2003. godine, kada je na Svetosavskoj akademiji odigrana prva predstava „Begunac“ autorke Biljane Gojković. U predstavi su igrali učenici: Gojko Vučenović, Dušan Milenković, Jovan Vuković, Jovana Kušić, Aleksandar Nikolić, Jasim Rizvani, Mihalo Jović – svi iz 1/4 i Jovan Šaletić i Igor Živković 1/8.

_________________________________________________________________________

Članovi dramske sekcije učestvovali su sa dramom „Lažni mesija“ na „Dramskom nadigravanju“ školske 2008/2009. godine. Takmičenje je organizovala Filološka gimnazija, a tom prilikom su naši učenici osvojili priznanja, i to: Marko Vorkapić za najbolji dramski tekst, a Nina Zdravković nagradu za najbolju žensku sporednu ulogu. Drama je izvedena i na Regionalnom takmičenju srednjoškolskih pozorišta u Kragujevcu, školske 2011/2012, sa glumačkom postavom koju su činili:  Ksenija Mišić, Jovana Misailović, Filip Rakić, Katarina Simić – svi iz 3/3; Mirčetić Marija 2/3, Angelina Simić1/8, Katarina Ćirić 1/9 i Mijalković Predrag 1/9.

____________________________________________________________________________

Školske 2011/2012. godine članovi dramske sekcije izveli su predstavu „Penzionerska mafija“, Zorana Božovića. Uloge su tumačili učenici: Bogdan Spirić 1/7, Filip Rakić 3/3, Ksenija Mišić 3/3, Jovana Misailović 3/3, Mirčetić Marija 2/3, Angelina Simić 1/8, Katarina Ćirić 1/9, Miodrag Milošević 1/6, Nevena Brkić 2/3, Nikolina Božanović 1/8, Miloš Panić 3/1, Katarina Simić 3/3, Nemanja Stojoski 3/3 i Nemanja Filipović 1/8.

______________________________________________________________________________

Naredne školske godine na Svetosavskoj akademiji, u saradnji sa veroučiteljicom Danijelom Bojković izvedena je predstava „Pobeda bez mača“, po tekstu Nikolaja Velimirovića. Uloge su tumačili učenici: Nebojša Knežević 4/7, Stamenčić Dimitrije 1/6, Miloš Karajović 4/7, Marko Tomović, Rastko Zlatanović Petrović, Marko Miladinov, Miloš Davidović, Dušan Vasiljević – svi 1/6, Bogdan Trifunović 2/4, Miloš Lazović 3/6, Natalija Đorđević 3/2, Ksenija Mišić 4/3 i Una Marković 4/7.

______________________________________________________________________________

Školske 2013/14. dramska sekcija igrala je predstavu „Sofijin teret“ po tekstu učenice Nede Gojković, a uloge su tumačili Bogdan Spirić 3/7, Nikolina Božanović i Angelina Simić 3/8, Teodora Daskalovski 1/3.

______________________________________________________________________________

Čini se da je školska 2014/15. bila jedna od najuspešnijih godina kada je reč o radu dramske sekcije. Proslava Dana škole (27.1.2015) trebalo je da bude u znaku obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata i, u okviru toga, najznačajnije pobede srpske vojske, Kolubarske bitke. Trebalo je da to bude samo još jedna u nizu školskih predstava, jednokratne namene i izvođenja. Poznato je već da je vrlo malo umetničkih radova o ovom periodu priređenih za scensko izvođenje. Kao srećna okolnost, našao se tekst istoimene predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta, po romanu Dobrice Ćosića, a u dramatizaciji Borislava Mihajlovića – Mihiza. Predstavu je režirala profesorka književnosti, Biljana Radosavljević.
Glumci su odabrani među učenicima druge i četvrte godine, s tim da se za lik vojvode Živojina Mišića odmah izdvojio maturant Bogdan Spirić (IV/7). On je već imao brojne različite uloge iza sebe, kako u okviru škole, tako i van nje. Za ostale učesnike komada odabrani su: vojvoda Radomir Putnik – Andrej Đurić (II/5), prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević – Nenad Jašarević (II/5), pukovnik M. Anđelković Kajafa – Uroš Jović (II/5), pukovnik Miloš Vasić – Strahinja Banović (II/3), pukovnik Ljuba Milić – Mirko Ilić (II/5), pukovnik Krsta Smiljanić – Filip Vučić (II/5), pukovnik Stevan Hadžić – Luka Opsenica (II/2).
Osnovni tekst drame proširen je stihovima jednog od 1300 kaplara, Stanislava Vinavera – „Narednik Velibor“, kao i Milutina Bojića („Singidunum“) i Jovana Dučića („Himna pobednika“). Stihove su govorile maturantkinje Nikolina Božanović (IV/8) i Dunja Čelebić (IV/4).
I iz poštovanja prema temi i događaju, postojao je trud svih da se atmosfera bitke prikaže što uverljivije. Tako su se u hodu savladavale prepreke nabavke šajkača, uniformi, opasača i čizama. Upotpunjujući svakim komadom kostima svoj izgled, i glumci su postajali sve bliži svojim likovima. Takođe, uvek su mogli da računaju na pomoć tehničkog dela ekipe: ton i zvučni efekti, Nemanja Filipović (IV/8), osvetljenje, Teodora Daskalovski (II/3).
Scenografija i scenski pokret su bili krajnje svedeni, te je dramatičnost događaja trebalo preneti glasom i dinamikom dijaloga. Svesni onoga što govore i o kome govore, mladi glumci su izazvali veoma uspešno odlomak iz drame. Svi prisutni na Svetosavskoj akademiji bili su ganuti, aplauzi su bili dugi.
S obzirom na ovaj uspeh, trebalo je komad izvesti po drugi put (12. februar), povodom Dana državnosti. Stoga je priređena još jedna scena, Stara seljanka i vojvoda Mišić, a jedina ženska uloga poverena je Nikolini Božanović.
Opet uspeh nije izostao, ali su usledili i pozivi za nastupe van škole. Prvi od njih je bio u Kulturnom centru Čukarica, drugog marta. Taj datum i to izvođenje je obeležio dolazak i upoznavanje sa praunukom vojvode Živojina Mišića, gđom Vojislavom
Šipkom, koja je došla u pratnji ćerke Vesne Đorđević i najstarijeg unuka, Ilije Đorđevića. Takva pažnja i čast nisu baš svakodnevna pojava, pa je uzbuđenje među glumcima bilo vidno. I baš zato, ovo je bilo jedno od najboljih glumačkih izvođenja, po
oceni svih učesnika. Nastup i susret su propratile i kamere RTS 1.
Zatim, želja je bila da se komad izvede u Struganiku ili što bliže rodnoj kući Živojina Mišića. Ljig je prepoznat kao najbliži vojvodinom zavičaju, pa je stoga tamo i bilo sledeće izvođenje, 27. marta. I to pre svega, ljubaznošću i gostoprimstvom direktorke Gradske biblioteke Ljig, gospođe Slavice Milivojević, kao i tamošnje prof. srpskog jezika i književnosti, Marijane Negovanović Obradović. Događaj je snimala
ljiška televizija.
Velika čast je bio poziv koji je stigao još početkom marta iz Novog Sada, a koji je uputio praunuk Živojina Mišića, g. Dušan Marjanović. Dramska trupa je mogla da odgovori izvođenjem tek sedmog aprila, i to je bilo u prostorijama Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Atmosfera je bila kamerna, publika – akademska. Nastup su zabeležile kamere RT „Vojvodina“ i novosadske novine „Dnevnik“. Poslednje izvođenje „Kolubarske bitke“ u ovom sastavu bilo je u voždovačkoj crkvi Sv. arhangela Gavrila, 19. aprila. Poziv je uputio otac Jovan Babić, a uz blagoslov patrijarha Irineja. Ovo je hram-zadužbina solunca, Milana Vukićevića i njegove supruge, Radmile, i spomen je srpskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu. Sve to doprinelo je posebnom raspoloženju učesniku predstave, te je njihovo zalaganje i gluma nadmašilo sva prethodna izvođenja.
Prvobitno je trebalo da Kolubarska bitka bude samo jednom izvedena, jednim povodom.
Snaga teksta i nadahnutost glumaca uslovili su sve što je potom došlo.

Prilog RTS-a povodom izvođenja predstave u Novom Sadu pogledajte OVDE.

Check These Guys Out