XIII БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА
(1941-2016)
Велико бело здање једноставно грађено издиже се данас у Љешкој улици на Бановом брду. Зграда XIII београдске гимназије, после вишедеценијске борбе, усидрила се као понос житеља тог познатог београдског насеља. Епитет једне однајпрестижнијих гимназија у Београду прати је на сваком кораку. Ученици ове школе, као ретко где на нашим просторима, још увек показују невероватан ентузијазам у погледу учења, искрену веру у образовање и сигурну будућност, коју ће оно да обезбеди. Вођени правилом да је славна садашњица готово увек последица славне прошлости, лако можемо објаснити бурну и занимљиву историју XIII београдске гимназије.
У периоду између два светска рата питање оснивања гимназије на Чукарици и Бановом брду дуго се наметало као нужно, с обзиром на удаљеност овог краја од центра београдске вароши. Због тога су се пре почетка II светског рата ђачки родитељи са територије Чукарице, Бановог брда и оближњих села: Жаркова, Железника, Остружнице, Сремчице, Умке, заузимали код надлежних како би се задовољила потреба образовања овог краја. Одлуком Министарства просвете од 16.11. 1941. године основана је, најзад, ова школа као Државна непотпуна мешовита реална гимназија на Бановом брду у Београду. Смештена је у просторије Основне школе „Матија Бан“.
Прве и друге школске године настава је унеколико текла редовно, по скраћеном програму. Но, већ 1943. године немачке трупе су заузеле школску зграду и од тада је почело стално сељакање по раштрканим приватним локалима, становима иканцеларијама на Чукарици, Бановом брду и Жаркову.
После ослобођења, Школа је наново почела да ради 1. априла 1945. године, када је добила назив Друга мешовита гимназија. Ово је име задржала до школске 1953/54. год, када је постала XIII београдска гимназија, али је, због недостатка школског простора, престала са радом 1962. године.
Почетком шездестих година Баново брдо је било велико стамбено градилиште. Расло је. Ницали су преко ноћи нови солитери, а са њима и нова школска зграда. Гимназија је поново отворена 1964. године. Овог пута у здању где се и данас одржава настава, у Љешкој улици бр. 47. Увођењем усмереног образовања у наш школски систем гимназија је преименована у Школу за усмерено образовање и васпитање „Београдски батаљон“. Реформом образовања и враћањем гимназија, Школи је 1990. године враћено старо име, XIII београдска гимназија.
Данас наставу похађа нешто мање од 1200 ђака у оквиру два смера, друштвенојезичког и знатно бројнијег, природноматематичког и запослено је 76 професора. У школи се свакодневно побољшавају услови за рад. Ученицима су на располагању 20 учионица, 8 кабинета, две фискултурне сале, два опремљена кабинета најсавременијим рачунарима, библиотека са читаоницом, вишенаменска сала и клуб “13”. Наставни кадар је стручан и добро укомпонован професорима, од најмлађих до оних најискуснијих, прати своју струку и успешно решава проблеме у настави.
По оној народној да се добар глас далеко чује, и глас о овој Школи далеко се проноси. Харизма XIII београдске гимназије прати и професоре и ђаке. Бити ђак Тринаесте одувек је значило имати одличне, образоване, стручне и правичне професоре, скоро „легенде“; стицати добро знање, развијати своје способности, откривати личне афинитете, учествовати на разним смотрама и такмичењима, једном речју – бити у друштву најбољих. Високе домете ученици потврђују освојеним многобројним наградама на републичким, савезним и међународним такмичењима.
проф. Радиша Стошић