Noć u biblioteci

Noć u biblioteci

Manifestacija Noć u biblioteci nastala je iz potrebe za redefinisanjem modela slavljenja, koje biva upriličeno na kraju školske godine. Tradicionalni način obeležavanja završetka srednjoškolskog obrazovanja gotovo da je identičan u školama po Srbiji, a podrazumeva zabave organizovane ispred ili izvan školskih zgrada, kojima prisustvuju maturanti, dok nekolicina nastavnika biva zadužena za zavođenje reda. Ukoliko se izbegnu neprijatni incidenti, ove proslave, obeležene konvencionalnošću, pasivnim i inertnim odnosom učesnika, ne razlikuju se od sličnih okupljanja, čija su obeležja jedino zabava i kvantitet.

 

Svečanost drugačijeg karaktera razvila se motivisana željom da se gimnazijalcima ponudi proslava drugačija od svega što su doživeli za vreme četvorogodišnjeg školovanja i koje će se sa zadovoljstvom sećati. U biti ideja nije originalna, već je ispiracija za nju potekla od najave jednog francuskog časopisa da se na prestižnom Fakultetu L’École normale supériure u Parizu održava svečanost Noć sa Sartrom, u trajanju od kasnih večernjih do ranih jutarnjih časova. Manifestacija ovog tipa nije prva koja je realizovana na ovom Fakultetu, ali je ovoga puta u središtu pažnje profesora i studenata bila figura Žan Pol Sartra, a priređeni raznovrsni program bio je posvećen njegovom filozofskom i književno-teorijskom radu. Podstaknuta originalnom idejom i primerom dobre prakse, nastala je potreba da se i učenicima naše Gimnazije ponudi slično koncipiran sadržaj, koji će doprineti da školu, ali i školsku biblioteku sagledaju u drugačijem kontekstu, a da svoje srednjoškolsko obrazovanje završe obogaćeni novim znanjima i iskustvom.

 

Otvorena do ranih jutarnjih časova, biblioteka svake godine okuplja ne samo maturante nego i sve one koji žele da učestvuju ili da prisustvuju programu. Programski sadržaj manifestacije, na predlog učenika i nastavnika, osmišljava se tako da prezentuje rezultate rada i interesovanja, koji su u toku školske godine ispoljeni kroz nastavne i vannastavne aktivnosti.

 

Čini se da je biblioteka više nego ikad, što od strane učenika, što od strane nastavnika, prepoznata kao kulturno jezgro škole. Ne samo unutar kolektiva, organizacija i realizacija ovakve svečanosti, doprinela je zasnivanju ili osnaživanju već postojećih oblika saradnje sa istaknutim pojedincima, kulturnim i naučnim institucijama.

U francuskom časopisu „L Histoire“ uočili smo naslov „Noć kod Sartra“. Sorbona, čitava noć, profesori i studenti razgovaraju o Sartru! Čitavu noć! Francuzi su uvek išli ispred svog vremena. Hoćemo i mi za njima!

I tako smo odlučili – posvetićemo maturantima jednu noć, u istinskoj njihovoj poslednjoj noći u gimnaziji i nazvaćemo je „Noć u biblioteci“… Svi su pozvani da učestvuju, da posmatraju, da popiju posleponoćnu kafu i da dočekaju jutro, baš razgovarajući o Sartru… Ali, da krenemo od početka.

Prvi deo „Noći“ bio je posvećen poeziji koju su pisali i recitovali učenici, zatim muzici i umetnosti, hemiji… Igrao se šah, diskutovalo se o raznim temama. Maturanata, 30-ak, ostalih učenika isto toliko, profesori i gosti, novinari i TV ekipe… Svi okupljeni oko jedne noći u biblioteci. Posle ponoći, u dvorištu škole, irska muzika, gitare i radost…

A od 2 ujutru do 4, „Jutro sa Sartrom“, naš omaž francuskoj kulturi. Nije bilo lako, ali bilo je prelepo!

Učestvovali smo u nečem nezaboravnom, znamo to svi!

Kada se razdanilo, još jedna kafa za najupornije, a zatim, planinarski izlet na obronke Beljanice i poseta manastiru Manasija!

Ne, nisu svi sve videli, doživeli, niti u svemu svi učestvovali, ali bili smo svi zajedno oko iste ideje slavljenja umetnosti, nauke, filozofije, druženja i prirode.

Tematski obojena pričama o noći i snovima, ovogodišnja manifestacija podstakla nas je da zavirimo u najskrivenije i najmračnije delove sveta, ali i ljudske duše.

 

Kroz kratke filmove Akira Kurosave zakoračili smo u svet snova, nakon čega je profesorka psihologije, Ivanka Radojičić predstavila dva najpoznatija tumačenja ovog fenomena, Frojdovo i Jungovo. Govoreći povodom istraživanja koja su sproveli, učenici su pokušali da uspostave granice između onog što sanjamo i što nam se događa, ali i da pokažu kako je to nekada, kao tokom lucidnih snova, nemoguće učiniti.

 

Ljudska psiha je ostala neistražena skoro podjednako kao morske i okeanske dubine, koje naseljavaju biljke i životinje, živeći u apsolutnom mraku. Profesorka biologije, Tatjana Milovanović  i njeni učenici, prisutnima su otkrili deo tog čudesnog sveta, koji, zbog sve veće osvetljenosti naše planete, sve više izumire.

 

Ne utičući negativno na živi svet oko nas, gimnazijalci su sa profesorkom hemije Anitom Stojčevski izveli oglede, dočaravši publici svu svu lepotu i raznovrsnost svetlosnih efekata. Muzikom se najpre može dosegnuti nestvarno i neizrecivo, a to su pokazali gimnazijalci, predvođeni porfesorkom Petricom Ignjatović, izvodeći kompozicije posvećene noći i snovima.

 

O mračnoj strani istorije govorili su članovi kreativnog tima, uz projekciju autorskog filma „Godina koju su pojeli skakavci“, posvećenog bivšim đacima naše škole koji su bili među prvim zatvorenicima u jednom od najozloglašenijih logora sa ovih prostora. Bibliotekar Zoran Bašić je znalački upoznao prisutne sa izgledom noćnog neba u II svetskom ratu, nakon čega je učenica Tara Maksimović svojim izlaganjem povodom stvaralaštva Leni Rifenštal predstavila publici koliko umetnost može da bude snažna propaganda. Posle muzičkog predaha analizirali smo snove uz pomoć gostiju iz Centra za dubinsku analizu snova i naučili kako oni, zaista, mogu biti kraljevski put do realnosti.

Kad se upale gradska svetla, a zvuci postanu prigušeni, tada se i atmosfera u biblioteci menja. Misli postaju glasnije i jedino tada, kaže Hegel, Minervina sova uzleće. Školska biblioteka je i ove godine, 22. majske noći, postala prostor koji je okupio sadašnje i bivše gimnazijalce, njihove profesore i goste u želji da uz prigodan program isprate maturnate. Tema ovogodišnje „Noći u biblioteci“ bili su istraživači, a osim o njihovim otkrićima, govorilo se o motivaciji, istrajnosti i naporima koje pronalazači ulažu da bi savladali i najveće prepreke.

Za početak istraživačkog putešestvija, učenici su, uz pomoć profesorki biologije, Danice Đurić i Ane Milosavljević, predstavili Darvinov naučni doprinos i okolnosti koje su mu omogućile da odgonetne tajne postanka ljudske vrste.
Spoznajući sebe, ljudi su istraživali i svet koji ih okružuje, a na nekom od tih namernih ili nenamernih ekspedicija stvoreni su eksplozivi. O njihovom nastanku govorili su članovi hemijske sekcije i njihova profesorka Anita Stojčevski, a potom su izveli eksperimente, pokazujući rezultate eksplodirajućih reakcija.
Maturant, Nemanja Filipović, predstavio je svoj istraživački poduhvat i metode koje je koristio da bi dresirao pčele, ali je sve buduće pronalazače ohrabrio time što ih je znalački proveo kroz faze svakog naučnog rada.

Nesmirenost duha motivisala je istraživače da prevaziđu postavljene granice, uključujući i one kartografske. U predstavljanju ekspedicija koje su otkrile Ameriku, Severni i Južni pol, učenicima su prave koordinate dale profesorke geografije, Mira Živović, Marija Mitić i Jelena Sibinović. Direktor izdavačke kuće „Magelan pres“ je, na osnovu ličnih pustolovina, govorio kako je na njega uticalo otkrivanje zemaljskog prostranstva, poklonivši gimnazijalcima putopise, koji će pothraniti njihovu istraživačku maštu.

Kako na čoveka deluju sva otkrića unutar ili izvan granica sopstva pokušale su da odgovore članice prve srpske ženske himalajske ekspedicije, Biljana Čegar, Jelena Ignjatijević, kao i Mladen Kovačević, koji je, osim što im je bio pratilac na tom putu, nekada sedeo u istim klupama u kojima sede današnji gimnazijalci. Neobjašnjivo je bilo to njihovo iskustvo u kom se sjedinjuju umni i fizički napor, prevazilaze granice tela i mentalne barijere, na mestu netaknute prirode, gde je vazduh toliko razređen da se jedva može udisati, a čovek toliko sitan da postaje svestan svog kosmičkog položaja.

I naredno putešestvije bilo je nepretvorivo u reči. U njega je povela profesorka muzičkog, Petrica Ignjatović, dok su je ritmovima i melodijom pratili nadareni učenici. Publika je uživala u izvođenju klasičnih i latino kompozicija, opravdano zahtevajući da se predviđena satnica prekorači.
Koliko su znanje, ali i hrabrost, važni za svakog pravog pronalazača, pokazali su oni najodvažniji među posetiocima, takmičeći se u kvizu koji je, kao i celo veče, bio posvećen istraživačima.

Posmatrajući svest iz dva ugla, filozofskog i psihološkog, Aleksandra Ninković, bivša učenica i studentkinja Filozofskog fakulteta, prisutne je vodila ka zaključku da smo od svega što smo istraživali, ipak, najmanje saznali o svojoj svesti. Posle žive ponoćne diskusije o najmisterioznijoj tajni ljudskog bića do svitanja smo se pridružili Šekltonovoj ekspediciji i njenim naporima da kroči na tlo Antarktika.
Sve ove reči i tonovi, izašli iz tame, kao što kaže tradicija, doneli su svetlost i nahranili snove, i to ne samo maturantima koje ovim programom ispraćamo.