Посета Народном музеју
Који дан пре 16. новембра договорили смо се I /6,7,8 и 9 и моја маленкост да посетимо Народни музеј. Кренули смо аутобусом 37! Пролази кроз Пожешку, а већину путника “истресе“ на Трг Републике. Вожња без преседања! Баш добро осмишљено. Слатко. Маштовито. Јесте мааало била гужва, али ако… фино смо се згрејали и комуницирали “en face“, а не оно “facebook“ – “en face“. И тек што смо ушли, кад оно – већ стигосмо!
У Музеју – добро друштво. Осим нас ту су били и Марко Мурат, Урош Предић, Симеон Роксандић, Риста и Бета Вукановић, Петар Убавкић и Ђорђе Јовановић. Све сами оснивачи Уметничког друштва “Лада“, најстаријег уметничког удружења у Европи.
Урош Предић не престаје да фасцинира толике деценије. Његово ремек-дело “На мајчином гробу“ измамило је не мало уздаха присутних. Били они тога свесни или не – има ко је чуо. Предић није кокетовао са патетиком и отуда бол сирочета дотиче и расејаног посматрача. И буди општу идентификацију. Волшебна моћ уметности. Биће да је маестро ватрено волео свој позив. И људе.
У холу нас је дочекало Мирослављево јеванђеље. Књига нашег ћириличног идентитета. И много, много више…
Ономад су причали неки наши суграђани како су добили жуљеве обилазећи Лувр и Метрополитен. Сад кажу ‘оће на излет и у наш Музеј… Па лепо. Баш лепо!
Ето, ми прошли без жуљева, чекања визе и пасоша. Ма, провели се! Хоћемо и ми да нам буде лепо!
Из Музеја за Тринаесту – проф. лик. културе Гордана Иветић
Оставите коментар