Посета Народном музеју

Посета Народном музеју

Који дан пре 16. новембра договорили смо се I /6,7,8 и 9 и моја маленкост да посетимо Народни музеј. Кренули смо аутобусом 37! Пролази кроз Пожешку, а већину путника “истресе“ на Трг Републике. Вожња без преседања! Баш добро осмишљено. Слатко. Маштовито. Јесте мааало била гужва, али ако… фино смо се згрејали и комуницирали  “en face“, а не  оно “facebook“ – “en face“.  И  тек што смо ушли, кад оно – већ стигосмо!

У Музеју – добро друштво. Осим нас ту су били и Марко Мурат, Урош Предић, Симеон Роксандић, Риста и Бета Вукановић, Петар Убавкић и Ђорђе Јовановић. Све  сами оснивачи Уметничког друштва “Лада“, најстаријег уметничког удружења у Европи.

Урош Предић не престаје да фасцинира толике деценије. Његово ремек-дело “На мајчином гробу“ измамило је не мало уздаха присутних. Били они тога свесни или не – има ко је чуо. Предић није кокетовао са патетиком и отуда бол сирочета дотиче и расејаног посматрача. И буди општу идентификацију. Волшебна моћ уметности. Биће да је маестро ватрено волео свој позив. И људе.

У  холу нас је дочекало Мирослављево јеванђеље. Књига нашег ћириличног идентитета. И много, много више…

Ономад су причали неки наши суграђани како су добили жуљеве обилазећи Лувр и Метрополитен. Сад  кажу  ‘оће на излет  и  у  наш  Музеј… Па лепо. Баш лепо!

Ето, ми прошли без жуљева, чекања визе и пасоша. Ма, провели се!  Хоћемо и ми да нам буде лепо!

 

Из Музеја за Тринаесту – проф. лик. културе Гордана  Иветић

Кључне речи:

Оставите коментар

Your email is never published nor shared. Сва обавезна поља су означена *

*