Poseta Narodnom muzeju

Koji dan pre 16. novembra dogovorili smo se I /6,7,8 i 9 i moja malenkost da posetimo Narodni muzej. Krenuli smo autobusom 37! Prolazi kroz Požešku, a većinu putnika “istrese“ na Trg Republike. Vožnja bez presedanja! Baš dobro osmišljeno. Slatko. Maštovito. Jeste maaalo bila gužva, ali ako… fino smo se zgrejali i komunicirali  “en face“, a ne  ono “facebook“ – “en face“.  I  tek što smo ušli, kad ono – već stigosmo!

U Muzeju – dobro društvo. Osim nas tu su bili i Marko Murat, Uroš Predić, Simeon Roksandić, Rista i Beta Vukanović, Petar Ubavkić i Đorđe Jovanović. Sve  sami osnivači Umetničkog društva “Lada“, najstarijeg umetničkog udruženja u Evropi.

Uroš Predić ne prestaje da fascinira tolike decenije. Njegovo remek-delo “Na majčinom grobu“ izmamilo je ne malo uzdaha prisutnih. Bili oni toga svesni ili ne – ima ko je čuo. Predić nije koketovao sa patetikom i otuda bol siročeta dotiče i rasejanog posmatrača. I budi opštu identifikaciju. Volšebna moć umetnosti. Biće da je maestro vatreno voleo svoj poziv. I ljude.

U  holu nas je dočekalo Miroslavljevo jevanđelje. Knjiga našeg ćiriličnog identiteta. I mnogo, mnogo više…

Onomad su pričali neki naši sugrađani kako su dobili žuljeve obilazeći Luvr i Metropoliten. Sad  kažu  ‘oće na izlet  i  u  naš  Muzej… Pa lepo. Baš lepo!

Eto, mi prošli bez žuljeva, čekanja vize i pasoša. Ma, proveli se!  Hoćemo i mi da nam bude lepo!

Iz Muzeja za Trinaestu – prof. lik. kulture Gordana  Ivetić