Učenici iz Fukušime gosti naših učenika

April je vreme vandrednog cvetanja trešanja, što čini ovaj mesec u Japanu itekako posebnim. Lepota trešnjinog cveta i kultura ovog dalekog naroda zaživele su u nama još davno, kroz čuvene stihove velikog putnika i sanjara Miloša Crnjanskog…

„Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom

rascvetane trešnje, iz zaseda mamim“…

Mirisi proleća, priče, zvukovi i boje Zemlje izlazećeg sunca ovog aprila oživeli su još intenzivnije u Srbiji, Beogradu, u našoj školi. Trinaest mladih muzičara iz „Fukušima Junior Orkestra“ u pratnji profesorke Icuko Teruoko, bivšeg ministra prosvete Japana, Takaši Kosuga, vođe delegacije Riozo Teruokoa i dirigenta Manabu Takeda, na poziv Rotari kluba „Beograd Čukarica“ i Udruženja „Uvek sa decom“ boravili su u našoj zemlji od 26. marta do 3. aprila.

Nakon serije uspešnih koncerata koje su mladi umetnici iz Japana održali u Beogradu, Pančevu, Kikindi i Subotici, uz podršku učenika svih uzrasta muzičke škole „Vatroslav Lisinski“, posetili su našu školu i učestvovali u programu koji su njima u čast priredili domaćini, učenici XIII beogradske gimnazije.

Devojke i mladići, obučeni u tradicionalne japanske nošnje, dočekali su goste u holu škole, koji je tog dana osvanuo u fotografijama prirodnih lepota ove zemlje, njene tradicije i običaja, ali svega onoga što predstavlja savremeni Japan. Put do upoznavanja ove kulture vodio je kroz radionice na kojima su prezentovane neke drevne veštine, pa su posetioci imali priliku da se sa njima upoznaju, ali i oprobaju, praveći možda svoj prvi origami ili ikebanu. Posle kratkog kursa japanskog, mnogi su znali da izgovore ili zapišu svoje ime na ovom jeziku, dok je neke učenike ova radionica podstakla da u budućnosti nauče i mnogo više od toga. Vazduhoplovna izložba, na kojoj su predstavljene makete japanskih vojnih aviona, pružila je dragocena saznanja u oblasti istorije vojne avijacije.

Poseta japanskih učenika i nastavnika podstakla nas je da se prisetimo poznatih stihova i upoznamo sa običajima i kulturom ovog dalekog naroda, ali je istovremeno otkrila koliko se pravih japanologa, dobrih poznavaoca tradicionalnih veština, jezika, filma, muzike i stripova nalazi među našim gimnazijalcima. Bila je ovo prilika da se izraze i veze između ova dva naroda učine još čvršćim i postojanijim.

Programski deo svečanosti započeo je antropološkom analizom dvaju naroda na primeru sličnosti i razlika u običajima obedovanja. Nastavljen je u melodiji i ritmovima haiku poezije, kazivane u originalu i prevodu. Taktovi muzičkih numera, izvođenih potom na japanskom i srpskom jeziku, delovale su da razlike između gostiju i domaćina postanu neprimetne.

Nakon upriličenog programa, vršnjaci su pokušali kroz dijalog da dođu do odgovora na pitanja kako se izboriti sa stereotipima i predrasudama koje imamo prema onima koje poznajemo slabo ili ne poznajemo uopšte. Naučili su nas kako lako možemo postati prijatelji i učiniti da ono što je daleko postane tako blizu. Bila je to jedna dragocena prilika kada smo uspeli da, otkrivajući druge, spoznamo sebe.