Чекање
Писмени задатак Невене Ивановић IV/1 , школска 2015/16.
ЧЕКАЊЕ
Чекање нам је у срцу и мислима, у нама самима. Сами га у живот дозивамо, наш је избор када му се предамо. Чекање су усамљени кораци, још неостварени снови, велике жеље, већ смишљени планови, прецртани дани у календару. Чекање је једна дуга стаза између нас и наших циљева, стаза искушења, тест упорности, мера снаге срца, стаза пополочана надом.
Није ли чекање незамисливо без наде? Ко би уосталом без наде уопште чекао? Препуни наде чекамо, а само чекање нас чини безнадежнима. Бар тако мислимо, али чак у најгорим тренуцима на помен одустајања ми планемо, још јаче пригрлимо то наше чекање и не дамо му да нестане, јер не каже се без разлога да нада последња умире. Крије се у нама најдубње као у Пандориној кутији и појављује се онда када нам највише треба. Нада у онима који чекају је некад можда ситна, али никад јача.
Чекање носи превисоку цену. Ничим другим осим временом и срцем га не можемо купити. Чекање је свесно поклањање времена и робовање неизвесности. Оно је неминовно сањарима, жељнима и изгубљенима. Чекање је покоравање срећи. Оно је борба онолико колико је и жртва. Споро откуцавање часовника, протицање времена, одзвањање корака који се, надамо се, могу, једном, претворити у трк, трк у загрљај ономе што само чекање може да донесе.
Чекање је слика нас самих, снаге нашег карактера, величине наших снова, борба са временом, стрпљење док чекамо, спремност, посвећеност, упорност. Одлучни кораци; корак ближе циљу, корак даље од почетка , дан више чекања, дан мање будућем чекању. Јер, чекање је, ништа друго него давање моћи сновима над животом. Поглед упрт према звездама.
Оставите коментар