Čekanje
Pismeni zadatak Nevene Ivanović IV/1 , školska 2015/16.
ČEKANJE
Čekanje nam je u srcu i mislima, u nama samima. Sami ga u život dozivamo, naš je izbor kada mu se predamo. Čekanje su usamljeni koraci, još neostvareni snovi, velike želje, već smišljeni planovi, precrtani dani u kalendaru. Čekanje je jedna duga staza između nas i naših ciljeva, staza iskušenja, test upornosti, mera snage srca, staza popoločana nadom.
Nije li čekanje nezamislivo bez nade? Ko bi uostalom bez nade uopšte čekao? Prepuni nade čekamo, a samo čekanje nas čini beznadežnima. Bar tako mislimo, ali čak u najgorim trenucima na pomen odustajanja mi planemo, još jače prigrlimo to naše čekanje i ne damo mu da nestane, jer ne kaže se bez razloga da nada poslednja umire. Krije se u nama najdubnje kao u Pandorinoj kutiji i pojavljuje se onda kada nam najviše treba. Nada u onima koji čekaju je nekad možda sitna, ali nikad jača.
Čekanje nosi previsoku cenu. Ničim drugim osim vremenom i srcem ga ne možemo kupiti. Čekanje je svesno poklanjanje vremena i robovanje neizvesnosti. Ono je neminovno sanjarima, željnima i izgubljenima. Čekanje je pokoravanje sreći. Ono je borba onoliko koliko je i žrtva. Sporo otkucavanje časovnika, proticanje vremena, odzvanjanje koraka koji se, nadamo se, mogu, jednom, pretvoriti u trk, trk u zagrljaj onome što samo čekanje može da donese.
Čekanje je slika nas samih, snage našeg karaktera, veličine naših snova, borba sa vremenom, strpljenje dok čekamo, spremnost, posvećenost, upornost. Odlučni koraci; korak bliže cilju, korak dalje od početka , dan više čekanja, dan manje budućem čekanju. Jer, čekanje je, ništa drugo nego davanje moći snovima nad životom. Pogled uprt prema zvezdama.
Ostavite komentar