Размена са Пољацима – Вроцлав 2016.
Овогодишњи боравак наших ученика у Пољској био је нешто касније нeго што је то уобичајено: били смо у Вроцлаву од 5. до 11. јуна. Тај термин су још прошле године одредили домаћини, будући да је Вроцлав 2016. год. европска престоница културе, па су желели да видимо најбоље од града управо у јеку културних садржаја и програма.
Тако смо имали прилику да већ на улицама видимо најразличитије изложбе (Galeria Uliczna Historia sztuki wedlug Tomasza Brody). Могли смо да се уверимо како могу настати портрети значајних историјских личности духовито направљени од најнеобичнијих материјала: продужних каблова, сунђера, жичаних спужви, лајсни, кора од поморанџе, спиралних телефонских жица, чешљева, пластичних вешалица… И – ето ликова Шекспира, Сервантеса, Сартра, Мерилин Монро, Фриде Кало, Ван Гога, Кафке…
А онда у децембру минуле године отворен, посебно за овогодишње представљање Вроцлава свету – музеј воде, Хидрополис! Ултра-модеран образовни центар посвећен води, јединствен у Пољској и у свету, задивио нас је! Намењен је јачању сазнања и свести људи о важности воде. Изложбени простор је на више од 4 000 квадратних метара, укупно има 64 интерактивне инсталације разврстане у осам тематских области. Ту смо могли да додирнемо јато туна и ајкулу која их јури – тик изнад наших глава, али и да рукама померамо кишоносне нимбусе; или да стојимо наспрам наше 3D плаве планете која се окретала и окретала… Или да једноставно одморимо од свега на неонским лежаљкама и гледамо и слушамо море.
Били смо и у хали Стогодишњица или, другачије, Народној дворани – али, како год да је назовете, тек подигнута је у част победе над Наполеоном и то тачно сто година после догађаја. Пред 7 000 места Сара Вучковић (III8) имала је свој мали концерт. Уживали смо слушајући је. Имала је и два плесача у црном као сценску пратњу (Данијел Гарнцарек и Камил Маларовиц). После Саре, у овој дворани ће наступати и Селин Дион.
Одмор од свих узбуђења и новина проналазили смо у источњачком миру Јапанског врта, или пратећи вештине фока у Африкаријуму, гледали град пловећи Одром или се спуштали у планински кланац Кухиња Пакла.
Међутим, ово све је тек у другом плану нашег гостовања. Наше припреме започете још у Београду предавањем др Зорана Вацића (Српско лекарско друштво, Секција историја медицине), као и час-сећање на позорници вроцлавске IV општеобразовне гимназије – имале су свој ходочаснички крај: посету гробном месту др Лудвика Хиршфелда и полагање венаца. (О томе види текст: Венци XIII београдске гимназије и Српског лекарског друштва на гробу dr Лудвика Хиршфелда у Вроцлаву, Пољска) Било је озбиљно и како доликује и у свечаној сали школе и на гробљу Светог Лоренса. Својом камером је све забележио Новак Мастиловић, ученик III6.
Колеге из IV вроцлавске гимназије су нам се захвалиле што смо им „открили” њиховог суграђанина. Тачније, нису знали све димензије рада и заслуга овог великог човека. Очекујемо да ће своја знања о српским годинама др Хиршфелда, пре свега о Ваљевској болници, допунити приликом своје узвратне посете у септембру.
У размени је у овој групи било једанаесторо ученика II и III године. Вратили су се богатији за једно ново, лепо искуство, сазнање и доживљај једне сродне, а ипак у нечему и различите словенске културе. Оно што им је посебно било заниљиво јесте свест вршњака о времену, тачности и присуству другога – нигде не касне, свуда иду пешице и то врло брзо, брзо (једва их човек може стићи), а чак и у кафићу – не говоре толико гласно као ми. О времену проведеном на часовима и у школи – кажу да је више но слично нашој гимназији. Осим, можда по следећем: могу да једу и у току часа! И да носе бермуде! Те ученичке слободе много су им се допале. А пријатељство је посебна прича: оно се родило не само између наших и пољских ученика, већ и у међусобном упознавању унутар две групе. А та зближавања и јесу превасходна намена оваквих сусрета.
Рекло би се да је ова размена постигла све своје циљеве: одала почаст заслужнима из минулих времена, увелико уживала у заједничкој садашњости и са нестрпљењем ишчекује будући, сепембарски долазак пољске групе. Тада ће размени узети учешћа и директорка IV општеобразовне гимназије, госпођа Малгораца Горни. То ће, наиме, бити узвратна посета: директор наше школе је био сада са нама у Вроцлаву и позвао своју колегиницу да нас посети првом приликом.
Тако се малим померањима ка ширем, вишем, бољем познавању наше две школе, две средине, две културе – све више приближавају.
За сајт XIII београдске гимназије:
Биљана Радосављевић,
проф. српског језика и књижевности




Оставите коментар