Пут кроз пакао
Уобличити сопствени пакао, препун сенки зависти. Проћи кроз истину као кроз срж, кроз жељу за покајањем, као кроз циљ и све то уметнути у такозвани ,,Пакао“, игру душе. Црну игру суза тишине.
Остаје још да у ту игру додамо оне одабране. Ето, крај, пакао завршен, али игра тек отпочета. Наравно ово су само скице, мада ништа безболније од грађевине.
Али, шта ако је све то бесмислено? Људи заправо нису лоши, рођени су у истој својој безазлености. Постоји нешто што их тера на то. Нека туга која минира спокој.
Ана Пијевац I7




Оставите коментар