Ученичка размена „Вроцлав 2017”
Учесници размене, њих дванаесторо (до сада најбројнија група) били су ученици друге, треће и четврте године: Страхиња Радовановић II1, Милица Боснић II2, Никола Ђокић II2, Маша Бркић II3, Мина Кованџић II6, Марија Секулић II7, Милица Лазовић II8, Ленка Протић II9, Катарина Пекурар III2, Марта Ковачевић III7, Милош Грмуша IV3 и Петар Остојић IV5.
Организатор овогодишње размене: Биљана Радосављевић; професор у пратњи: Душица Бишевац.
Боравак у Вроцлаву је био у периоду од 3. до 9. априла. Овај термин је био једини могућ, с обзиром на датум Ускрса и на то да је у групи било матураната и учесника међународног позоришног такмичења.
И овог пута пољски домаћини имали су веома занимљив план нашег боравка. Посетили смо, већ првог дана боравка, Универзитет у Вроцлаву, где смо на Славистици – Српски језик – имали час пољског, то јест, српског са проф. др Горданом Ђурђев Малнијевиц. Часови су били динамични, разноврсног и занимљивог садржаја, од учења корисних реченица на пољском/српском, до брзалица на оба језика, играња полке, кола, и певања Бајагиних песама. Постоји идеја да сарадња са овим одсеком факултета буде саставни део ове ученичке размене.
Љубазношћу и посредовањем проф. др Гордане Ђурђев Малнијевиц, примио нас је и ректор Универзитета у Вроцлаву, г. Адам Језерски. Имали смо част да нам лично покаже зграду Универзитета стару триста година. Нисмо крили задивљеност овим велелепним здањем али и овим господином, који, ето, у свом дневном распореду налази времена и за нас, али и за своје студенте, па често учествује у њиховим концертима свирајући импозантне оргуље које красе Музичку собу овог универзитета.
Били смо још и на часовима енглеског језика и хемије, увек новим и узбудљивим. Овога пута је проф. енглеског, Ева, припремила разне умоломке и мозгалице где је требало да покажемо своје детективске способности; а проф. хемије, Ања, будно је мотрила да у разним хемијским реакцијама ипак не буде превише опасно!
И овога пута посетили смо гроб др Лудвика Хиршфелда. О његовом значају говорио је Милош Грмуша, матурант чији завршни матурски рад има баш ту тему. Зато је Милош спровео можемо рећи – „хиршфилдизацију”: сви из групе, студенти са катедре за Српски, родитељи домаћина, професори IV гимназије и на универзитету – сви су анкетирани колико знају о др Хиршфелду. Питања за анкету је направио у сарадњи са професорком историје и ментором, Душицом Бишевац.
Град смо доста добро упознали прелазећи небројено пута Маркет Сквером (или, како га Пољаци зову: Ринек) и Сланим тргом. Посетили смо музеје: Национални (У потрази за де Нировим двојником из седамнаестог века!) и Савремене уметности (тамо смо и сами направили једно уметничко дело), дворану Столетницу, Панораму Раславицку (епски историјски моменат потпуно филмски дат) и Хидрополис (интерактивни музеј воде где не можете да не увидите њен значај и важност). А били смо још и у Африкаријуму – то нам је донело мало топлоте и атмосфере топлих крајева, али и варошицу Швидницу – њену знаменитост Катедралу мира, као и сахат-кулу – видиковац; затим, дворац из десетог века, Гродно, где смо по ветровитом, кишном и хладном дану схватили сву благодет ватре, а и да је тачна она народна: „Ко се дима не надими, тај се ватре не огреја!” То ипак није умањило динамику печења кобасица изнад пламена: неки су тек код треће схватили праву меру, колико треба пећи да је не би јели полу-живу или угљенисану! У дворском амбијенту свако је причао причу о свом патуљку а најбољи су добили и занимљиве награде: Марија Секулић и њена домаћица, Виолета.
Награде су и иначе биле присутне у разним такмичењима. Тако је Милица Лазовић добила прву награду на часу пољско/српском часу, Страхиња Радовановић је био најбољи у изговору пољских брзалица – мада је са нама била и Ленка, пореклом пољска грофица (има и древни документ о томе!) а и Милица Лазовић, Пољакиња по баки. Страхиња је био бржи и вештији. Доста слаткиша – награда било је на часу енглеског (сада је Милица била најбржа), али ни ми остали нисмо лоше прошли.
Било је и куглања у слободно време, и посета аква-парку, тржном центру и радњи Тигар, и певања уз гитару, и прича до дубоко у ноћ – а окупљање је било због филмова… И тако даље и тако редом…
Неки су: први пут летели авионом, заљубили се – међународно; већина је: први пут била у Пољској, Вроцлаву, јела пољске специјалитете; сви из групе су: први пут имала пријем код једног ректора, стекли дивне пољске пријатеље!
За сајт школе:
Биљана Радосављевић,
проф.српског језика и књижевности
и овогодишњи организатор студијског путовања
Оставите коментар