Novo u našoj biblioteci!

ENCIKLOPEDIJA „BRITANIKA“

Enciklopedija je sredstvo organizacije i akumulacije najvažnijih postojećih znanja u sažeti oblik

Enciklopedija je reč grčkog porekla i predstavlja sistematizovano uokruženo znanje ili „opšte obrazovanje“.

Stari je san ljudskog uma da sakupi pregledno, izloži najvažnije elemente znanja, umetnosti i veština.Postojali su mnogi enciklopedijski pokušaji, uronjeni u specifičnost svog vremena, a po uticaju i značaju na svoje pa i na naše doba izdvajaju se kvalitetom i sistematičnošću dva enciklopedijska poduhvata:“ Francuska enciklopedija ili razumski rečnik nauka, umetnosti i zanata“, koja je izlazila u Parizu od 1751. – 1778. god. u 17 foto tomova i 11tomova sa bakrorezima čiji su urednici bili Deni Didro i Žan le Ton d`Alamber. Taj književni i izdavački enciklopedijski poduhvat obeležio je čitav 18. vek, epohu prosvetiteljstva i ta enciklopedija je imala ogroman uticaj na formiranje duhovne klime i pripremu Francuske revolucije, kao jednog od najvažnijih događaja Novog doba.

Britanska enciklopedija – „Britanika“ ili THE ENCYCLOPEDIA BRITANICA OF DICTIONARY OF ARTS AND SCIENS, izdata je prvi put 1771. god u Edinburgu. Nošena je istim idealima kao i francuska enciklopedija, sastoji se od 32 toma i 650000 članaka i 24000 ilustracija „Britanika“ je odigrala ogroman uticaj u širenju prosvetiteljskog duha i utemeljenju i daljem razvoju nučnih oblasti, kao što su botanika, geografija, farmakologija, medicina, hemija i mineralogija. Najvađžniji urednici znanja u 19. veku su bili Arčibald Konstabl, Džejms Mil, Rikardo, Maltus, Hejzlit i Volter Skot.

„Britanika“ je referentni i najautoritativniji izvor kroz čitav 19. i 20. vek i njeni uređivački kolegijumi pomno prate naučna i tehnička dostignuća kao i umetničke domete i unose ih u nova izdanja.

Značaj „Britanike“ u savremeno doba ostaje izuzetan, jer ona ilustruje neprikosnovenost tačne, proverene i sažete informacije od koje se polazi u analizi fenomena prošlosti i savremenog sveta naročito imajući u vidu ključne epistemološke probleme digitalne epohe 21. veka – nepouzdanosti informacija i selekciju najvažnijih saznajnih elemenata u beskrajnom moru eksponencijalno rastuće poplave informacija kojima smo izloženi.

„Britanika“ svedoči o neprolaznoj i apsolutnoj kulturnoj vrednosti knjige kao kamenu temeljcu humanističkog obrazovanja.

Više od dva veka „Britanika“ je bila pouzdana mera napretka civilizacije, a smatra se da je jedna od najboljih izdanja bilo ono iz 1911. godine, a među piscima njenih odrednica su bili Albert Ajnštajn, Marija Kiri, Lav Trocki, Isak Asimov, Alfred Hičkok i mnogi drugi.

„Britanika“ je izgradila status simbola klasičnog obrazovanja i kulture, a postoje podaci da su je neki ljudi pročitali od korica do korica i da im je za taj poduhvat bilo potrebno oko dvadest godina.

Kompanija koja je dosada štampala „Britaniku“ sa sedištem u Čikagu objavila je 2012. godine da ova enciklopedija više neće biti dostupna u papirnom već isključivo u elektronskom izdanju i to posle 244 godine štampanja. To je nažalost dokaz trijumfa novca kao merila svega u savremenom svetu. Taj, naizgled, poraz klasične knjige u neravnopravnom sukobu sa Golijatom digitalizacije još više nas učvršćuje u veri u neprolaznost i nezamenljivo bogatstvo štampanih knjiga i zato sa ponosom predstavljamo ovo izdanje „Britanike“ i zahvaljujemo se donatorki, gospođi Ivanki Siriški koja živi u Minhenu i veliki je prijatelj naše škole.  Nadamo se da će  32 toma „Britanike“ dugo i višestruko korisno služiti generacijama gimnazijalaca.

DIES, DIEM, DOCET