Поклон за наше нове ученике!

Поклон за наше нове ученике!

Поклон за наше нове ученике!
Настављамо традицију дочекивања нових ученика књигом – прошле године били су то „Рани јади“ Данила Киша, а ове смо одабрали књигу нашег мислиоца Уроша Петровића (1880-1915) „За сваки дан“.
Урош Петровић је после студија књижевности на Великој школи у Београду, 1902. године, отишао у Париз где је на Сорбони докторирао књижевност 1908, тезом о Хиполиту Тену. Наредне године се вратио у Србију и запослио се као доцент на катедри за књижевност Београдског универзитета. Током повлачења српске војске1915. године, већ нарушеног здравља, преминуо је у Прокупљу. Једина његова књига моралистичке прозе, „За сваки дан“, објављена је 1926. године. Тек ове године издата је поново, заслугом издавача „Гутенбергова галаксија“. Предговор је написао Слободан Јовановић. Желимо да на овај начин подсетимо на дело овог изузетног човека.
Цитат из књиге: „Примити оно што се не да променити, то је први ступањ мудрости. Волети оно што се не да променити као да смо ми сами то тражили, то је последњи ступањ, и то значи бити јачи од судбине, јер то значи, у ствари, променити је. То је она чудна, чаробна моћ душина која све што је се дотакне претвара у лепоту, у доброту, у радост, у утеху. Она је као сунце, које остаје увек чисто, светло и златно ма чега се дотакло. Она је као цвет који на ђубрету расте, њим се храни, и њега претвара у лепоту, у грацију, у боју, сјај и мирис.“
Кључне речи:

Оставите коментар

Your email is never published nor shared. Сва обавезна поља су означена *

*