Ноћ у библиотеци 2022.

Ми који волимо да завирујемо у туђе светове, ових дана помало жалимо јер нисмо у карантину и некако немамо довољно времена за свој богат унутрашњи живот док се дружимо са књигама, јер забога, лепи су сунчани дани, а и крај године носи пуно обавеза за све. Али, зашто сами, кад можемо те светове повезати и те животе укрстити на једном светом месту, у храму Тринаесте београдске гимназије, нашој библиотеци?

Јуче је, након две године паузе, одржана Ноћ у библиотеци, осма по реду. Тема је била врло провокативна, неочекивана у овом тренутку: ХУМОР И САТИРА. Хол школе и библиотека су били изложбени простор за карикатуре Душана Петричића, једног од наших гостујућих предавача.

Сви смо нестрпљиво ишчекивали ову омиљену манифестацију у школи, што се могло видети у току целе недеље (за неке и знатно дуже), посебно код ангажованих ђака и професора, а нарочито од 19 сати, када смо коначно дочекали уводну реч водитеља: Иве Пајкић и Душана Ђекића из 3/8. Анђела Николић из 4/3 нам је појаснила медицинско-физиолошку и психолошку страну хумора, а Душан је увео гледаоце у појам сатире.

Ивин комичан водитељски увод најавио је добро расположење, које је само удвостручило прво предавање „Осмехом кроз Београд са Момом Капором“ ученице Теодоре Суботић из 4/3. Теодора нам је скромно обећала загревање, али је, заправо, размрдала публику својим спонтаним наступом и добро одабраним текстовима писца, о којем је, узгред, писала и матурски рад. Љубав према литератури је била очигледна.

Увек се питамо шта ће смислити вероучитељ Вук Јовановић (логично, ипак је то питање херменеутичке природе), а сада смо додатно били у дилеми због наслова: „Смеје ли се Бог?“ Вук нам је причао о могућности читања хумора кроз Библију.

Након тога, професорке историје Драгана Скрињик и Душица Бишевац са ученицама (Лана Нововић, Јована Милић, Емилија Станић, Марија Војводић из 3/2 и Магдалина Тмушић, Јања Пантелић, Мила Лаловић, Јована Сашић из 3/1) у предавању осмишљеном као разговор ђака и насловљеним „(Под)смехом до слободе“ бавиле су се Погребом два раба, као критиком лицемерја, која се завршава лишавањем слободе, карикатурама које критикују режим и цензуру, радио Јереваном, као извором слободне речи у Источном блоку.

Главни гост је био карикатуриста Душан Петричић, а у току разговора о језику карикатуре, како је назван овај сусрет, сазнали смо шта карикатуристу покреће да ствара, шта га је определило да се бави овим послом, какав је његов однос према својим раним симболичким радовима и зашто се у овом тренутку још увек бави политичком карикатуром. Такође смо чули шта Петричић мисли о границама доброг укуса карикатуре, што ће бити покренуто и у једном од наредних предавања.

Наиме, у једном од предавања, „Charlie Hebdo: Има ли слобода границе?“, проф. француског језика Сања Кнежевић и ђаци (Михаило Томић, Лана Ђоровић, Тина и Ива Спасојевић, Мила Крстајић, Јелена Радованов и Вук Алексић из 3-2) бавили су се историјатом овог чувеног сатиричног магазина, односом према демократији као таквој, а најпре у контексту трагичног напада који је задесио карикатуристе 2015. године.

Шта је све црни хумор у географији, могли смо чути од професорке географије Марије Митић у тако насловљеном предавању, у којем је она духовито, у препуној библиотеци, приказала нешто од хумора везаног за географску карту, часове, али и култне филмске сцене.

„British Humour“, наслов је довољно јасан, а како без Енглеза причати о хумору уопште? Ђаци су скечевима добро засмејали публику (Марија Бунгин, Александра Ловић, Јована Сашић, Тијана Цакић из 3/1, Наташа Радивојевић, Марија Мијовић, Вук Савић, Мина Рашић из 3/5 и Нина Бајчић, Катарина Бошњак, Тијана Мићуновић из 2/4), а припремила их је професорка енглеског језика Бранислава Рашић.

Имали смо част да угостимо још гостујућих предавача, наиме, Njuz Net: Јелисавета Милетић, Марко Дражић и Виктор Марковић су ћаскали у једној врло лежерној атмосфери о својим искуствима са измишљањем вести, о веровању у фиктивне вести, о неистинама које се, неким чудом, догађају, о хипстерима и аутобиографском у њиховим вестима.

После поноћи, у и даље препуној библиотеци, могао се чути смех, а и аплауз, јер су глумци Милица Живуловић, Миљана Ђорђевић и Василије Алексић из 2/6, Мартина Митровић и Катарина Вастано из 3/4 и Марија Кочовић из 3/8 подстакли добру атмосферу, а како и не би кад су били сјајни и кад су „Женски разговори“, адаптирани према текстовима Душка Радовића, омиљено штиво за оне који воле ведар и незлобив хумор. Њих је припремила професорка српског језика и књижевности и библиотекарка Биљана Вељовић.

На самом крају смо гледали „Сироти мали хрчки“, филм из 1973. по сценарију Гордана Михића.

Између старих и нових богова у овом нашем малом књижевном светилишту и скровишту, посредовао је Марко Жутић, као и претходних година наша „техничка подршка“ и важан сарадник.

Делује као да нисмо предахнули, али јесмо: у два музичка блока у холу школе слушали смо фантастичне ђаке који су певали и свирали заједно са професорком Петрицом Игњатовић, у првом блоку чувени „Cabaret“, а у другом, исто тако чувеног Балашевића. Било је ту и пића и хране: торте са ликом Чарлија Чаплина и лубеницом која се смеје су нас такође разведриле, али чини се да смо се највише заситили јер су нам креативност, добар дух и сазнање апсолутно испунили душу.

Са том енергијом испратили смо наше матуранте и ове године, у жељи да је они пренесу даље и оплемене овај и неки будући свет.

ВАШИ БИБЛИОТЕКАРИ,

ЗОРАН БАШИЋ И БИЉАНА ВЕЉОВИЋ