Kao zaljubljenost, čini se uvek potpuno nova i jača od prethodne. Nisam sigurna da li tako da počnem,  međutim, to je misao koja mi se vrzma po glavi dok razmišljam o utiscima povodom naše tradicionalne manifestacije „Noć u biblioteci“. U tom maniru, ono da se jednom u životu iskreno ljubi, mora da je osmislio neko ko za ljubav nije imao dušu.

Činilo sa da je sve pošlo naopačke ovoga puta, kolege i đaci su mi rekli da je to dobar znak, odnekud postoji to verovanje u obrnutu logiku, mada, nisam ni ja veliki protivnik, kao sumatraista, priklanjam se tom objašnjenju, čekajući da univerzum dokaže svoju suludu harmoniju.

Noć u biblioteci, nakon pomeranja datuma i satnice, održala se 25. maja 2023, u četvrtak, kada su maturanti završili nastavu (dva dana produženu), sa temom  Zagađenje i pročišćenje.

Samo nebo nas je pogledalo tog poslepodneva oko 18 časova, poslavši mali potop da počnemo pročišćeni, a ne zagađeni tim tmurnim, vlažnim i melanholičnim četvrtkom i, uopšte, jednim teškim majem za celokupno školstvo. A onda je sve krenulo u holu, preludijumom profesorke muzičke kulture Petre Stojković sa učenicima. Pokisli gosti pristizali su u prostor škole, zapljusnuti gromkim zvucima muzičkih instrumenata i smeštali se da pevaju sa horom i solistima, ostavljajući za sobom barice i lica ozarena melodijom.

Nakon muzičkog uvoda smo se smestili u biblioteku i prepustili ovogodišnjoj voditeljki Nađi Drobnjak da nas, kao kapetan brod, sigurno usmeri ka luci.

Započeli smo sa „čistom ekologijom“, predavanjem „Rudnici, bogatstvo i prokletstvo“, koje su pripremile profesorke biologije Tatjana Milovanović i Marina Koljanin sa učenicima. Temu su predstavili Natalija Mitrović, Dušan Novaković, Aleksandar Karić, Vojin Velimirović i Darija Tucaković.

Nakon toga je usledilo predavanje „Napadače DNK čistimo“, koje su pripremili profesorka biologije Mirjana Niklanović i đaci 4-8: Andrej Balaban, Luka Veljković, Nikola Stanišić, Milica Sinđelić i Dušan Đekić, odnosno Marija Keča, učenica 2-9.

Negde u to vreme, kao po planu, polako je jenjavala kiša, što je bio odličan nebeski šlagvort za predavanje „ A iznad sivila: duga“, profesorke psihologije Ivanke Radojičić, na kojem smo slušali o duševnom zagađenju, ali pre svega o pročišćenju bojama. Naša draga koleginica i nastavnica se zahvalila i zato što joj je ovo poslednje predavanje na našoj manifsetaciji, pre odlaska u penziju.

A onda je došlo vreme i za glavne predavače, profesorku Fakulteta političkih nauka u Beogradu i narodnu poslanicu Biljanu Đorđević i profesorku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Aleksandru Smiljanić.

„Ekologija slobode“ je pravo da smo pitani i da odlučujemo u kulturi demokratskog društva, a socijalna ekologija nije politizacija svega, negativno shvaćeno, već potreba da homo politikus bude svesno uključen u sopstvenu i opštu korist, pri čemu je ona vrlo zavisna od stepena informisanosti i prosvećenosti, u jednoj rečenici bi bila tematika istoimenog, skoro jednočasovnog predavanja profesorke Đorđević. A obaveza svakog odgovornog stanovnika i građanina je da se stara o opštem interesu, o čemu je u predavanju  „Savski nasip, borba za opšti interes“, vezano za konkretan primer i problem, kroz vremensku liniju razvoja ovog pitanja, govorila profesorka Smiljanić, ilustrujući fotografijama i raznim dokumentima šta se događalo i zašto, ko je odgovoran za nebrigu i uništavanje tog dela beogradskog priobalja.

Muzički blok ovoga puta bio je u biblioteci, a ne u holu, a još je interesantnije to što je profesor srpskog jezika i književnosti Dragan Đorđević nastupio sa gostima, Petrom Zorkićem i Milenom Jančurić. Indie Jam Session, kako se zvao ovaj muzički segment, pročistio je naše uši zvucima gitare, perkusijama i flautom, i pažljivo odabranim numerama.

Predavanje  „Zagađena estetika“ održala je  profesorka sociologije Emilija Tomić, koja je govorila o tome šta sve danas podrazumeva trka za lepotom, postavila pitanje o tome ko nas je uopšte ubacio u nju, koliko smo spremni i dokle ćemo izdržati u praćenju trendova.

O  temi „Geografsko zagađenje“ govorili su profesorka geografije Marija Mitić, odnosno, njeni đaci Bogdan Bogdanović i Iva Paunović. Oni su izlagali o zagađenju vode, vazduha i zemljišta, sa osvrtom na najgušće naseljene oblasti i ugrožene biodiverzitete na kopnu i moru, kao i o uticaju zagađenja životne sredine na povećano siromaštvo stanovništva.

Predavanje „Rasna čistota kao faktor zagađenja“ su pripremile profesorke istorije Dragana Skrinjik i Dušica Biševac sa učenicima. Slušali smo o „rasnoj čistoći“ kroz noviju istoriju, sve do današnjih i vrlo aktivnih zagađivača, medija, a u predavanju su učestvovali učenici Ivana Kondić, Natalija Rokvić, Sara Brkić, Andreja Jeremić, Petar Knežević, Sofija Stanković, Nikola Vranješ i Mateja Čolović.

U holu škole bili su postavljeni panoi gde su izloženi radovi na aktuelnu temu, a u okviru projekta koji je radila nastavnica izbornog predmeta (Biljana Veljović) sa učenicima drugog razreda. Neki od radova iz ove grupe đaka bili su upotrebljeni i za bedževe, koje tradicionalno pripremamo za Noć u biblioteci. I ove godine imali smo posluženje, kao i dve torte u odgovarajućoj simbolici (zalazak sunca i duga). Naši dragi učenici-predavači dobili su vaučere za kupovinu knjiga u knjižarama Booka.

U poslednjem bloku ovogodišnje manifestacije najuporniji su mogli gledati petnaestominutni komad „Njuejdž srpski, bejzik“, koji je problematvizovao zagađenje savremenog srpskog jezika nepravilno upotrebljenim anglicizmima, ponudivši kroz humorističan pristup mogućnosti pročišćenja. U predstavi su igrali: Tijana Mićunović (Iva Pavlović, prvobitno), Vasilije Aleksić, Natalija Rokvić, Katarina Bošnjak i Milica Živulović. Učenicima su pomogle oko teksta i postavljanja komada na scenu profesorka engleskog jezika Branislava Rašić i prof. srpskog jezika i bibliotekar škole Biljana Veljović.

Nakon aplauza za glumce, zadovoljna publika nastavila je da sluša predavanje „Hakovanje Darvina“, čija je autorka profesorka biologije Kristina Andrejević. Ona je govorila o tome šta sve može današnji genetički inženjering „igrajući se boga“, što je bilo zapanjujuće i zastrašujuće za nas koji nismo znali, na primer, da možemo da odstranimo neke delove naslednog materijala u svojim potomcima ili da se podmladimo krvlju.

Naši poslednji predavači, maturanti Zoran Saramandić i Ranko Matejić bavili su se temom „Čista hemija“, a pod mentorstvom profesorke hemije Slađane Delić. Njihov nastup je bio odlično zamišljen za ove kasne sate, jer je nakon kratkog Rankovog uvoda u temu, usledio zanimljiv onlajn kviz, u kojem su učesnici orno proveravali svoja znanja o temi ekologije uopšte, a najbolji su nagrađeni vaučerima za kupovinu knjiga.

I tako, negde tri časa posle ponoći, stigosmo do luke. Tamo je još jedna generacija spremna da odgovorno započne svoj dalji put, dok ostale usmeravamo raznim kompasima koje imamo, među kojima su knjige naši najtačniji pokazatelji da će društvo u kojem vlada etika, estetika i empatija jedino opstati. Zato šaljemo golubicu da prenese poruku i ispraćamo naše maturante, sigurni da neće zaboraviti onu najvažniju istinu koju smo im, zapravo, sve ove godine prenosili.

„Biti čovek, rođen bez svog znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati.  Postojati.  Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga, a povrh svega, treba još izdržati svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovek.” (Ivo Andrić)

Biljana Veljović, prof. srpskog jezika i književnosti, bibliotekarka