Doživeti poeziju i pesnika u njegovom okruženju

„Stojimo pokraj sivoga plota,

Na granici između dva života.

Sa ove strane ograde: grad.

Sa one: Srbija i mesec mlad […]

Oj, Beograde, Beograde!”

Ove stihove Milovan Danojlić je napisao kao učenik naše gimnazije. Stihovi pesme „Ograda na kraju grada” dožive se i razumeju drugačije i dublje kada se čuju na rodnom pragu pesnika. Učesnici poetsko–planinarskog hodočašća DANOJLIĆU U POHODE bili su baš u toj prilici i to na praznik Blagovesti. Bili smo u Ljigu, gosti četvrtog po redu pohoda pesniku, a na poziv Marijane Negovanović Obradović, profesorke književnosti, te idejnog tvorca i koordinatora pohoda. Osim nje, u Biblioteci „Milovan Danojlić” dočekao nas je direktor Dragan Radovanović i bibliotekarka Valentina Popović. Nakon pozdravnih reči i kratkog osvrta na životni put pesnika, učenici prve godine HIII gimnazije pročitali su pesnikova sećanja na školovanje u ljiškoj i u našoj gimnaziji pedesetih godina prošloga veka. Potom smo pešačili svakodnevu rutu ovog đaka–pešaka. U Danojlića avliji dočekao nas je Dragutin Danojlić, mlađi brat pesnika i njegova ćerka Verica. Tu, u pesnikovom rodnom dvorištu podsetili su nas domaćini šta znači okrepiti se posle prevaljenog puta. Iz razgovora sa pesnikovim bratom, saznali smo za jednu celoživotnu strast pesnikovu: strast prema ukrštenim rečima! Od detinjstva do poznih dana: znao je, kažu, kao dečak, kad ne nađe Enigmatiku u Ljigu, da pešice ode do Milanovca, da je tamo nađe! Trasa je zatim išla dalje, do brda Kamalj i pesnikove crkve zadužbine. Sveštenik Svetolik Marković crkvu je za nas otvorio, a ljiški gimnazijalci su izveli deo recitala „Pesnik raste u senci drveća”. Nedaleko, odmah iza ograde starog groblja, večna je kuća pesnikova, tačno naspram ulaza u crkvu. Išli smo zatim dalje, do osnovne škole u selu Ivanovci. Oko agape, trpeze ljubavi, okupile su nas žene iz udruženja Zlatne ruke: Ljubica, Mira, Bilja…U ulozi domaćina bile su učiteljica Dragica Gajić i tetkica Marija Petrović. Možda je još na pragu ove škole pesnik osećao da „daljina bdije, u očekivanju ko zna kakvog, nemogućeg događaja”, a Beograd i naša gimnazija da su mesto gde treba da počne „moja skitalačka sudbina” i „da počne onaj moj pravi, izabrani život”. Ovaj put od kuće do škole, svedoče bližnji, Milovan Danojlić prelazio je svakodnevno – usput čitajući! Zbog svega doživljenog, organizatorima i domaćinima dugujemo jedno veliko uživanje u telesnom i duševnom okrepljenju, u najboljem duhu srpske tradicije!

Prof. Biljana Radosavljević