Festival Amifran i XIII beogradska gimnazija – prijateljstvo koje traje preko 20 godina

„Jedinstveno zaranjanje u školsku svakodnevnicu, upravo je ono što nam nudi pozorišna trupa iz Beograda. Dočaravajući školsku sredinu naglašeno lucidnom režijom, kao  i glumom dovedenom do finesa, ova predstava odvodi gledaoce u učionicu,uspešno  podražavanu na sceni…Glumci, međusobno različitih karaktera i energije, daju zavodljivi ritam ovom komadu, držeći publiku prikovanu u svojim sedištima. Koreografije i scenski pokreti, pedantno postavljeni tokom cele izvedbe, otvaraju jednu vizuelno dinamičnu stvarnost koja osvaja publiku…“ – samo su neke od reči hvale za predstavu „Šredingerova mačka“ koju je naša pozorišna trupa izvela na festivalu frankofonog pozorišta „Amifran“ u Aradu. Na ovom jubilarnom 32. festivalu (26.10.-1.11.2024.), dočekani smo kao stari prijatelji. Nastupili smo četvrtog dana, pred prepunim pozirištem, radoznalim i napetim okom publike, koja nije skrivala svoje nestrpljenje od otvaranja festivala – kako ćemo mi to prikazati čuveni Šredingerov eksperiment?

Šredingerova mačka, zatvorena u kutiji, sa otrovom nadohvat šape, da li je pojela otrov ili nije? Da li je živa ili mrtva i da li može biti živa i mrtva u isto vreme? Ne možemo znati dok ne otvorimo kutiju… Da li smo svi u nekoj kutiji? I šta je to smrtonosno za nas? Prošlost? Sadašnjost? Budućnost? Znanje? Neznanje?

Stručni kritičari na festivalu zaključili su sledeće: „Učionica sama po sebi predstavlja čuvenu kutiju, inspektorka iz Ministarstva prosvete naznaka je otrova, a profesor deli mačkinu sudbinu, koja ostaje nepoznata do kraja. Metafora kvantne fizike prenosi se u domen razmišljanja o obrazovanju i individualnom razvoju ličnosti. Tokom igranja predstave, publika uviđa jasan kontrast između načina ulaska likova u „kutiju“ koja je razred i načina na koji izlaze iz nje – sasvim izmenjeni… Najzad „Šredingerova mačka“ je daleko više od običnog pozorišnog komada čija se radnja odvija u školi: zapravo je iskustvo posmatranja kretanja ljudskog bića. Srpska trupa nudi nam spektakl koji drži pažnju publike, bacajući novo svetlo na život u učionici.“ – (Iz časopisa „Žiruet“ – broj 5, Amifran, Arad, oktobar 2024.)

Jaki su utisci i naših učenika koji su glumili u predstavi i bili učesnici festivala.

Nemanja Nikitović (3/4): „Moje putovanje u Arad bilo je nezaboravno iskustvo. Proveo sam 5 dana na frankofonom festivalu glume. Festival je okupio učesnike iz različitih zemalja poput Poljske, Češke, Bugarske, Moldavije, Italije. Najviše smo se povezali sa italijanima sa kojima smo razvili pravo prijateljstvo. Podržavali smo njihovu predstavu a oni su srdačno bodrili našu. Svakog prepodneva pohađali smo radionice a ja sam bio na radionici sa  o marionetama. Ovo putovanje ne samo da mi je omogučilo da usavršim jezik  i glumačke veštine, već sam stekao i divne prijatelje iz celog sveta.“

Milica Matović (3/5): „Ovaj festival će mi ostati u najlepšem sećanju. Ovo je zasigurno najveća i najlepša scena na kojoj sam glumila i mislim da smo svi uživali na njoj. Upoznali smo sjajne vršnjake i animatore iz raznih zemalja sveta i nadamo se da će nam se putevi ukrstiti na budućim festivalima. Za usavršavanje francuskog jezika naročito su nam pomogli ateljei, na kojima smo bili motivisani da koristimo francuski sa profesorom i drugim učesnicima. Kući se vraćam puna novih iskustava, lepih uspomena i znanja francuskog jezika.“

Tamara Slavković (3/9): „Sa velikim zadovoljstvom želimo da podelimo da smo bili deo divnog frankofonog međunarodnog festivala  u Aradu. Stekli smo prelepa prijateljstva, učili o različitim kulturama, družili se, glumili i usavršavali jezik. Naša jedina žalost je što je vreme tako brzo proletelo i što smo se morali vratiti. Svaki trenutak proveden na festivalu bio je dragocen, a sećanje na ono što smo doživeli zauvek će ostati sa nama. Radujemo se budučim prilikama da se ponovo okupimo i proslavimo raznolikost kultura zajedno, kao i da predstavimo našu zemlju u najlepšem svetlu.“

Marija Stokić, profesor francuskog jezika:“ Ove godine uzeli smo učešće na festivalu koji je, po rečima organizatora, kvalitetom prikazanih predstava nadmašio sve ranije festivale. Naša predstava, inspirisana eksperimentom „Šredingerova mačka“ , privukla je ogromnu pažnju, budući da se u timu organizatora našlo nekoliko inženjera a u pratnji inostranih trupa i nekoliko profesora fizike što je i za mene bio jedinstven doživljaj – svi smo bili okupljeni oko istog – volimo francuski jezik i kulturu kao i pozorište, a nadasve volimo decu i uživamo gledajući ih kako kroz jednu složenu i zahtevnu aktivnost iskazuju sve svoje potencijale sa radošću, proširuju svoje vidike i pomeraju granice. Za postojanje ove aktivnosti u našoj školi veliku zahvalnost dugujemo našoj dragoj Radmili Đorđić, koja je godinama vodila decu širom sveta na ove festivale i svojim radom učinila da ime naše škole bude dobro poznato u učeničkom frankofonom pozorištu od Maroka, preko cele Evrope, sve do Kanade.“

Kritika iz festivalskog časopisa

Jedinstveno zaranjanje u školsku svakodnevnicu, upravo je ono što nam nudi pozorišna trupa iz Beograda. Dočaravajući školsku sredinu naglašeno lucidnom režijom, kao  i glumom dovedenom do finesa, ova predstava odvodi gledaoce u učionicu,uspešno  podražavanu na sceni. Scenografija nam već na prvi pogled odaje da je reč o školskoj stvarnosti, koja prožima publiku, najpre, reklo bi se, očekivanim događajima, ali istovremeno i iznenađujućim i nadrealnim. Uspešno podeljena scenografija na prvi i drugi plan, veoma jasno povezuje niz događaja, u kojima svaki detalj služi obogaćivanju atmosfere. Glumci, međusobno različitih karaktera i energije, daju zavodljivi ritam ovom komadu, držeći publiku prikovanu u svojim sedištima. Koreografije i scenski pokreti, pedantno postavljeni tokom cele izvedbe, otvaraju jednu vizuelno dinamičnu stvarnost koja osvaja publiku, ispunjavajući prostor pažljivo odabranim melodijama i plesovima.

U srži priče nalazimo čuvenu Šredingerovu problematiku, što je i naslov predstave. Misaoni Šredingerov eksperiment postaje polazna tačka za istraživanje odnosa i konflikata u učionici. Učionica sama po sebi predstavlja čuvenu kutiju, inspektorka iz Ministarstva prosvete naznaka je otrova, a profesor deli sudbinu mačke, koja ostaje nepoznata do kraja. Metafora kvantne fizike prenosi se u domen razmišljanja o obrazovanju i individualnom razvoju ličnosti. Tokom igranja predstave, publika uviđa jasan kontrast između načina ulaska likova u „kutiju“ koja je razred i načina na koji izlaze iz nje – sasvim izmenjeni. Taj njihov razvoj postavljen je tako da omogućava publici da prati postupni rast ličnosti, poput stručno urađene sociološke studije.

Najzad „Šredingerova mačka“ je daleko više od običnog pozorišnog komada čija se radnja odvija u školi: zapravo je iskustvo posmatranja kretanja ljudskog bića. Srpska trupa nudi nam spektakl koji drži pažnju publike, bacajući novo svetlo na život u učionici.

Iz časopisa „Žiruet“ – broj 5, Amifran, Arad, oktobar 2024.