У посети гимназији у Вроцлаву

Прошлогодишње победнике Фестивала креативности Амбасаде Пољске у Београду наградила је студијским путовањем у Вроцлав, четврти по величини град у Пољској, смештен на обалама реке Одре и њене четири притоке. Шесторо ученика, Јована Матејић II-4, Андрија Канкараш II-4, Душан Константиновић II-5, Јована Вујанов IV-6, Милош Лазовић IV-6 и Вања Гођевац IV-6, уживали су у својој награди од 24. до 30. априла, смештени код пољских вршњака, ученика IV Општеобразовне гимназије у Вроцлаву.

Први дан домаћини су се потрудили да што потпуније доживимо овај град који представља историјску престоницу Шлеске области. Водили су нас у шетње не бисмо ли се уверили зашто је познат и као град стотину мостова, град зеленила и да је с разлогoм назван северном Венецијом. Много шта нас је одушевило у Вроцлаву, почев од река које премрежују град и могу се прећи свуда. Андрић нас је научио да се одушевљавамо лепотом мостова, а оних вредних дивљења у Вроцлаву је заиста много. Можда је најпознатији мост заљубљених, сав у катанцима које су остављали парови, верујући да ће то обезбедити вечно трајање њихових осећања. Андрић, који је био пољски студент, научио нас је и да волимо Пољаке, због њихове гостољубивости, широкогрудости и оне словенске душе која нас веже.

Упознали смо историју града и посетили многобројне готичке цркве, међу којима су поједине прави европски бисери. Очарале су нас и зграде вроцлавских факултета, вишебојне грађевине које смо препознавали са разгледница и туристичких водича, али нисмо остали равнодушни ни пред савременим архитектонским здањима. Велики број досељеника из разних области, мешавина култура и обичаја, модернистичких грађевина и готичких цркава расуо је пред нас обиље разлика, у којем смо са задовољством уживали. Ходање по калдрмисаним улицама, затвореним за саобраћај, дозволио нам је да несметано уживамо у призорима, у мирисима даноноћно отворених цвећара и разнолике хране коју су нудили бројни ресторани. А у тим специјалитетима, којима ни сами нисмо одолели, препознавали су се аустријски, руски и германски утицаји, неодвојиви део историје Вроцлава.

Другог дана потрудили смо се да боље се боље упознамо са историјом и културом Пољске кроз изложбе Народног, Етнографског музеја, али Panoramе racławickе, у којој је изложено импозантно ликовно дело, што по лепоти, што по димензијама, уметнички поглед на победу малобројних и слабо наоружаних пољских војника над руском војском у Коћушковом устанку.

Природа се у Вроцлаву на најдивнији начин помешала са цивилизацијом, што смо открили у дугим градским шетњама, али при посети Јапанском врту, који представља праву оазу префињености, спокоја и хармоније.

Трећег дана напустили смо град и запутили се ка замку Кшајнж, који се налази у околини Вроцлава и важи за један од највећих пољских и најлепших европских замкова. Изграђен у XIII веку често је због свог стратешког положаја мењао власнике, а са власницима и изглед. Понекад му прошлост није била наклоњена, као за време Хитлерове владавине, када је претрпео знатна оштећења. Бројне приче и легенде су повезане са замком, али је можда једна од најпотреснијих она о судбини принцезе Марије Терезије Оливије, познатије под надимком Дејзи, која је утеху проналазила у још увек прекрасним степенастим вртовима и баштама у непосредној близини.

Путовање смо наставили посетом Цркви мира у Швидници, која је изграђена дозволом добијеном након Тридесетогодишњег рата, испуњавајући готово немогуће услове – да у потпуности буде саграђена од дрвета и завршена за само годину дана. Неимари су за предвиђено време, користећи само дрвену грађу, подигли цркву која се данас налази на УНЕСК-овој листи културне баштине, једну од највећих дрвених цркава Европе и засигурно једну од најлепших.

Прва два дана радне недеље провели смо у школи, учествујући на настави хемије, историје, пољског и енглеског језика. Била је то драгоцена прилика да разменимо своја искуства и знања са нашим вршњацима и упознамо се са њиховим недавно реформисаним образовним системом. Највећи утисак оставили су часови пољског, када нас је анализа дела српских и пољских писаца водила ка тумачењу свадбених обичаја ова два народа. Евидентне сличности у свадбеним обредима говориле су у прилог заједничким, словенским коренима, док су постојеће разлике најчешће упућивале на утицаје других култура са којима су и Срби и Пољаци долазили у додир. Разлике смо покушали да превазиђемо, а дистанцу да уклонимо учећи од својих домаћина како се игра мазурка, а њима показујући како се игра коло.

Након евалуације где смо, радећи у групама, покушали на сликовит начин да представимо сличности и разлике које смо уочили између ова два словенска народа, да освежимо успомене и дамо предлоге за неке будуће размене, наставили смо обилазак градских знаменитости.

Била је то последња шетња Вроцлавом пред полазак за Србију. Била је то и прва вожња бродом, која нам је омогућила да сагледамо град и из неке друге преспективе. И да пожелимо да се у њега вратимо..колико наредне године. Многобројност утисака и упамћених пејзажа, интензивност осећања и број нових пријатеља улепшали су наш боравак у Пољској, а надамо се да ће и ученици из Вроцлава понети исте утиске у септембру из Београда.