Од Вроцлава до Ламбиновица, април 2018.

Од Вроцлава до Ламбиновица, април 2018.

Група ученика на размени са Пољском имала је десеторо учесника, пре свега ученика треће и двоје из друге године. На путу смо били од 16. априла до 22. априла. Други професор у пратњи била је Емилија Томић.
Госте су примили ученици углавном прве године лицеја „Стефан Жеромски“ из Вроцлава. 
Били смо на настави у овој школи, као и на Универзитету – на одсеку Славистике, код проф. др Гордане Ђурђев Малкијевиц. Примио нас је и показао зграду Универзитета ректор Универзитета у Вроцлаву, Адам Језеиерски. Обилазили смо већ уобичајено – знаменитости града, ишли на куглање, али и у Зоолошки и Јапански врт, Хидрополис, Народни музеј и Музеј савремене уметности, били у Панорами Раславицка, у хали Столетница…
А онда два изузетна излета, сваки посебан на свој начин. Прво посета Болеславецу и селу Томислав. Ту нас је дочекао оркестар и песма на српском, или, како они кажу „југословенском“. Заиста, певају песме из свих крајева бивше земље, али пре свега из Босне. Остала им је као нераскидиви завичајни део, иаоко су се вратили у Пољску пре седамдесет година. Богата трпеза – делом пољска а делом босанска – словенски знак добродошлице. Ту смо причали, певали, а богме и заиграли! Треба, свакако, рећи да смо на путу до Томислава били и у Другој гимназији у Болеславецу где нас је дочекао директор школе, Мирослав Саковски. Сасвим је сигурно да ученици ове гимназије имају заиста лепу и опремљену школу.
Други излет је у оквиру Културе сећања, те је већ раније утврђена посета гробу др Хиршфелда (у Вроцлаву) – сада проширена и посетом Ламбиновицама: логору ратних војних заробљеника и Српском војничком гробљу. Дочекао нас је српски конзул, Ранко Томовић, као и директорка Централног музеја ратних заробљеника, В. Резлер Василевска. У музеју су ученици дошли да задацима и питањима на које је требало да потраже одговор у музеју, где су им сви љубазно изашли у сусрет. Ипак, тренутак највећег узбуђења био је полагање цвећа на гроб Српских ратних заробљеника (1917) када су српски ђаци запевали „Тамо далеко“. Ово је прва организована посета овом гробљу и логору о коме се код нас мало зна. Ипак, овде има тачно пописано преко 260 српских имена са датумима рођења и смрти.
Са оваквих путовања човек се увек врати некако употпуњен и заокружен: обогаћен и прошлим и садашњим, а слутећи будуће сусрете.
Биљана Радосављевић,
Проф. српског језика и књижевности у
XIII београдској гимназији
и организатор овогодишње размене

Кључне речи:

Оставите коментар

Your email is never published nor shared. Сва обавезна поља су означена *

*