Ново у нашој библиотеци!

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА „БРИТАНИКА“

Енциклопедија је средство организације и акумулације најважнијих постојећих знања у сажети облик

Енциклопедија је реч грчког порекла и представља систематизовано уокружено знање или „опште образовање“.

Стари је сан људског ума да сакупи прегледно, изложи најважније елементе знања, уметности и вештина.Постојали су многи енциклопедијски покушаји, уроњени у специфичност свог времена, а по утицaју и значају на своје па и на наше доба издвајају се квалитетом и систематичношћу два енциклопедијска подухвата:“ Француска енциклопедија или разумски речник наука, уметности и заната“, која је излазила у Паризу од 1751. – 1778. год. у 17 фото томова и 11томова са бакрорезима чији су уредници били Дени Дидро и Жан ле Тон д`Аламбер. Тај књижевни и издавачки енциклопедијски подухват обележио је читав 18. век, епоху просветитељства и та енциклопедија је имала огроман утицај на формирање духовне климе и припрему Француске револуције, као једног од најважнијих догађаја Новог доба.

Британска енциклопедија – „Британика“ или THE ENCYCLOPEDIA BRITANICA OF DICTIONARY OF ARTS AND SCIENS, издата је први пут 1771. год у Единбургу. Ношена је истим идеалима као и француска енциклопедија, састоји се од 32 тома и 650000 чланака и 24000 илустрација „Британика“ је одиграла огроман утицај у ширењу просветитељског духа и утемељењу и даљем развоју нучних области, као што су ботаника, географија, фармакологија, медицина, хемија и минералогија. Највађжнији уредници знања у 19. веку су били Арчибалд Констабл, Џејмс Мил, Рикардо, Малтус, Хејзлит и Волтер Скот.

„Британика“ је референтни и најауторитативнији извор кроз читав 19. и 20. век и њени уређивачки колегијуми помно прате научна и техничка достигнућа као и уметничке домете и уносе их у нова издања.

Значај „Британике“ у савремено доба остаје изузетан, јер она илуструје неприкосновеност тачне, проверене и сажете информације од које се полази у анализи феномена прошлости и савременог света нарочито имајући у виду кључне епистемолошке проблеме дигиталне епохе 21. века – непоузданости информација и селекцију најважнијих сазнајних елемената у бескрајном мору експоненцијално растуће поплаве информација којима смо изложени.

„Британика“ сведочи о непролазној и апсолутној културној вредности књиге као камену темељцу хуманистичког образовања.

Више од два века „Британика“ је била поуздана мера напретка цивилизације, а сматра се да је једна од најбољих издања било оно из 1911. године, а међу писцима њених одредница су били Алберт Ајнштајн, Марија Кири, Лав Троцки, Исак Асимов, Алфред Хичкок и многи други.

„Британика“ је изградила статус симбола класичног образовања и културе, а постоје подаци да су је неки људи прочитали од корица до корица и да им је за тај подухват било потребно око двадест година.

Компанија која је досада штампала „Британику“ са седиштем у Чикагу објавила је 2012. године да ова енциклопедија више неће бити доступна у папирном већ искључиво у електронском издању и то после 244 године штампања. То је нажалост доказ тријумфа новца као мерила свега у савременом свету. Тај, наизглед, пораз класичне књиге у неравноправном сукобу са Голијатом дигитализације још више нас учвршћује у вери у непролазност и незаменљиво богатство штампаних књига и зато са поносом представљамо ово издање „Британике“ и захваљујемо се донаторки, госпођи Иванки Сиришки која живи у Минхену и велики је пријатељ наше школе.  Надамо се да ће  32 тома „Британике“ дуго и вишеструко корисно служити генерацијама гимназијалаца.

DIES, DIEM, DOCET