Ноћ у библиотеци…

Као заљубљеност, чини се увек потпуно нова и јача од претходне. Нисам сигурна да ли тако да почнем,  међутим, то је мисао која ми се врзма по глави док размишљам о утисцима поводом наше традиционалне манифестације „Ноћ у библиотеци“. У том маниру, оно да се једном у животу искрено љуби, мора да је осмислио неко ко за љубав није имао душу.

Чинило са да је све пошло наопачке овога пута, колеге и ђаци су ми рекли да је то добар знак, однекуд постоји то веровање у обрнуту логику, мада, нисам ни ја велики противник, као суматраиста, приклањам се том објашњењу, чекајући да универзум докаже своју сулуду хармонију.

Ноћ у библиотеци, након померања датума и сатнице, одржала се 25. маја 2023, у четвртак, када су матуранти завршили наставу (два дана продужену), са темом  Загађење и прочишћење.

Само небо нас је погледало тог послеподнева око 18 часова, пославши мали потоп да почнемо прочишћени, а не загађени тим тмурним, влажним и меланхоличним четвртком и, уопште, једним тешким мајем за целокупно школство. А онда је све кренуло у холу, прелудијумом професорке музичке културе Петре Стојковић са ученицима. Покисли гости пристизали су у простор школе, запљуснути громким звуцима музичких инструмената и смештали се да певају са хором и солистима, остављајући за собом барице и лица озарена мелодијом.

Након музичког увода смо се сместили у библиотеку и препустили овогодишњој водитељки Нађи Дробњак да нас, као капетан брод, сигурно усмери ка луци.

Започели смо са „чистом екологијом“, предавањем „Рудници, богатство и проклетство“, које су припремиле професорке биологије Татјана Миловановић и Марина Кољанин са ученицима. Тему су представили Наталија Митровић, Душан Новаковић, Александар Карић, Војин Велимировић и Дарија Туцаковић.

Након тога је уследило предавање „Нападаче ДНК чистимо“, које су припремили професорка биологије Мирјана Никлановић и ђаци 4-8: Андреј Балабан, Лука Вељковић, Никола Станишић, Милица Синђелић и Душан Ђекић, односно Марија Кеча, ученица 2-9.

Негде у то време, као по плану, полако је јењавала киша, што је био одличан небески шлагворт за предавање „ А изнад сивила: дуга“, професорке психологије Иванке Радојичић, на којем смо слушали о душевном загађењу, али пре свега о прочишћењу бојама. Наша драга колегиница и наставница се захвалила и зато што јој је ово последње предавање на нашој манифсетацији, пре одласка у пензију.

А онда је дошло време и за главне предаваче, професорку Факултета политичких наука у Београду и народну посланицу Биљану Ђорђевић и професорку Електротехничког факултета у Београду Александру Смиљанић.

„Екологија слободе“ је право да смо питани и да одлучујемо у култури демократског друштва, а социјална екологија није политизација свега, негативно схваћено, већ потреба да хомо политикус буде свесно укључен у сопствену и општу корист, при чему је она врло зависна од степена информисаности и просвећености, у једној реченици би била тематика истоименог, скоро једночасовног предавања професорке Ђорђевић. А обавеза сваког одговорног становника и грађанина је да се стара о општем интересу, о чему је у предавању  „Савски насип, борба за општи интерес“, везано за конкретан пример и проблем, кроз временску линију развоја овог питања, говорила професорка Смиљанић, илуструјући фотографијама и разним документима шта се догађало и зашто, ко је одговоран за небригу и уништавање тог дела београдског приобаља.

Музички блок овога пута био је у библиотеци, а не у холу, а још је интересантније то што је професор српског језика и књижевности Драган Ђорђевић наступио са гостима, Петром Зоркићем и Миленом Јанчурић. Indie Jam Session, како се звао овај музички сегмент, прочистио је наше уши звуцима гитаре, перкусијама и флаутом, и пажљиво одабраним нумерама.

Предавање  „Загађена естетика“ одржала је  професорка социологије Емилија Томић, која је говорила о томе шта све данас подразумева трка за лепотом, поставила питање о томе ко нас је уопште убацио у њу, колико смо спремни и докле ћемо издржати у праћењу трендова.

О  теми „Географско загађење“ говорили су професорка географије Марија Митић, односно, њени ђаци Богдан Богдановић и Ива Пауновић. Они су излагали о загађењу воде, ваздуха и земљишта, са освртом на најгушће насељене области и угрожене биодиверзитете на копну и мору, као и о утицају загађења животне средине на повећано сиромаштво становништва.

Предавање „Расна чистота као фактор загађења“ су припремиле професорке историје Драгана Скрињик и Душица Бишевац са ученицима. Слушали смо о „расној чистоћи“ кроз новију историју, све до данашњих и врло активних загађивача, медија, а у предавању су учествовали ученици Ивана Кондић, Наталија Роквић, Сара Бркић, Андреја Јеремић, Петар Кнежевић, Софија Станковић, Никола Врањеш и Матеја Чоловић.

У холу школе били су постављени панои где су изложени радови на актуелну тему, а у оквиру пројекта који је радила наставница изборног предмета (Биљана Вељовић) са ученицима другог разреда. Неки од радова из ове групе ђака били су употребљени и за беџеве, које традиционално припремамо за Ноћ у библиотеци. И ове године имали смо послужење, као и две торте у одговарајућој симболици (залазак сунца и дуга). Наши драги ученици-предавачи добили су ваучере за куповину књига у књижарама Booka.

У последњем блоку овогодишње манифестације најупорнији су могли гледати петнаестоминутни комад „Њуејџ српски, бејзик“, који је проблематвизовао загађење савременог српског језика неправилно употребљеним англицизмима, понудивши кроз хумористичан приступ могућности прочишћења. У представи су играли: Тијана Мићуновић (Ива Павловић, првобитно), Василије Алексић, Наталија Роквић, Катарина Бошњак и Милица Живуловић. Ученицима су помогле око текста и постављања комада на сцену професорка енглеског језика Бранислава Рашић и проф. српског језика и библиотекар школе Биљана Вељовић.

Након аплауза за глумце, задовољна публика наставила је да слуша предавање „Хаковање Дарвина“, чија је ауторка професорка биологије Кристина Андрејевић. Она је говорила о томе шта све може данашњи генетички инжењеринг „играјући се бога“, што је било запањујуће и застрашујуће за нас који нисмо знали, на пример, да можемо да одстранимо неке делове наследног материјала у својим потомцима или да се подмладимо крвљу.

Наши последњи предавачи, матуранти Зоран Сарамандић и Ранко Матејић бавили су се темом „Чиста хемија“, а под менторством професорке хемије Слађане Делић. Њихов наступ је био одлично замишљен за ове касне сате, јер је након кратког Ранковог увода у тему, уследио занимљив онлајн квиз, у којем су учесници орно проверавали своја знања о теми екологије уопште, а најбољи су награђени ваучерима за куповину књига.

И тако, негде три часа после поноћи, стигосмо до луке. Тамо је још једна генерација спремна да одговорно започне свој даљи пут, док остале усмеравамо разним компасима које имамо, међу којима су књиге наши најтачнији показатељи да ће друштво у којем влада етика, естетика и емпатија једино опстати. Зато шаљемо голубицу да пренесе поруку и испраћамо наше матуранте, сигурни да неће заборавити ону најважнију истину коју смо им, заправо, све ове године преносили.

„Бити човек, рођен без свог знања и без своје воље, бачен у океан постојања. Морати пливати.  Постојати.  Носити идентитет. Издржати атмосферски притисак свега око себе, све сударе, непредвидљиве и непредвиђене поступке своје и туђе, који понајчешће нису по мери наших снага, а поврх свега, треба још издржати своју мисао о свему томе. Укратко: бити човек.” (Иво Андрић)

Биљана Вељовић, проф. српског језика и књижевности, библиотекарка