Živeti u drukčijem svetu

Na pola puta našeg života dođe se do simboličke šume. Neki iz nje iz inata ne izađu, pa ih prevaziđe i nadživi samo stid, ko pse, a greota je da posle čoveka samo sram zemljom hoda. Neki uvide da su srećni, čak i pred giljotinom što ih čeka, al` povike mržnje od drugih jedino ištu, a greota je da posle života ostane samo smrt, pošto mržnja to je. Kako obrnuti zlo na dobro, odnosno, i u zlu videti samo slabost i patnju počinitelja koji ne zna, jer da zna, odabarao bi pravi put, zna samo onaj koji jeste, a jeste uvek kroz delatnu ljubav za drugog, što je teško. I vrhuni ljubav.

Ovaj 23. maj i kraj srednjoškolskih dana za naše maturante, pozdravismo jubilarnom, desetom Noći u biblioteci. Spremili smo, kao i uvek, bogat program, ovoga puta na temu Revolucija, moj kolega Zoran Bašić i ja, on verujući u važnost i smisao društvenih promena, ja zagovarajući samo one individualne, našavši se na pola tog puta među knjigama. Plakat nam je osmislila Nika Marković iz 2-8, a tehnička podrška u toku večeri je bio maturant Sergej Džogaz.

U temu nas je uvela Ivana Milenković iz 3-2, naša ovogodišnja voditeljka. Već na tom početku odali smo počast, svečanim „O!“, toj zverskoj i detinjskoj i petparačkoj i velikoj revoluciji, uzviknuvši stihove Majakovskog. Veliki pesnik se samo prelio i u naredno, prvo predavanje, koje je obećavalo miris promena, ali je definitivno donelo miris karanfila, jer su ih đaci nosili dok su nam pričali o revoluciji u Portugalu 1974.

„Revolucije i karanfili: miriše na promene…“, tako se i zvalo predavanje koje je osmislila prof. istorije Dušica Biševac sa đacima. Šarmantni učenici drugog razreda: Vuk Bašić, Valerija Mijajlović, Katarina Miletić i Isidora Cvetković su nas uveli u pojam revolucije iz ugla društvenih nauka, a nakon pripremnog razgovora o istorijskim revolucijama, započeli su glavnu temu, u naizgled spontanom, ali vrlo osmišljenom razgovoru, nakon kojeg je na stočiću ostala koka-kola, sada simbolišući izvojevanu slobodu.

U i dalje prpunoj biblioteci, slušali smo drugo predavanje, ,,Kako su Darvin i Paster promenili paradigme u biologiji“, koje su pripremile prof. biologije Tatjana Milovanović i Marina Koljanin sa učenicima drugog razreda: Lanom Miletić, Aleksom Lazićem, Ivonom Đokić, Konstantinom Simićem, Anom Tomić, Pavlom Filipovićem, Jankom Tomaševićem i Teodorom Mićić. Nije tu nedostajala ni Darvinova brada, ni novinarski šarm Ivonin, a mogli smo pratiti i film o Pasteru u toku ovog polučasovnog sadržajnog predavanja o revolucionarnim naučnicima i njihovom trnovitom i strpljivom putu do velikih zaokreta.

Za redovne goste uvek interesantna, jer priča o onome što nas se tako tiče i što nas vrlo zbunjuje i oduševljava u isti mah, Kristina Andrejević, profesorka biologije, govorila je opet o medicini budućnosti, u kojoj se čovek i dalje bori za onu travu besmrtnosti kao kralj Uruka u najstarijem pronađenom epu čovečanstva. Ta trava sada poprilično košta, čini se. Uskoro ćemo skinuti veo divnog tajanstva sa te poetske reči večnost. Svako, izgleda, nađe svoj način da sa besmrtnošću zbori, što bi rekao veliki Njegoš.

Došao je na red i naš gostujući predavač, ovoga puta, a kako drukčije, pravo sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. O značenju i mogućnosti revolucije govorio je dr Predrag Krstić, u predavanju nazvanom baš prema etimologiji samog pojma kojim smo se bavili: „Revolucija: obrt, okret, preokret“. Revolucija je, kako smo čuli, veliki kopernikanski obrt u nauci, pre svega. Civilizacija se suočavala sa saznanjima da Zemlja nije centar, nakon Kopernika, a nije ni čovek, nakon Darvina, niti je svest, nakon Frojda. Zaokret je uvek, u tom smislu, jedno potpuno prevrednovanje sveta. Koje nosi sa sobom suočavanje sa strahom.

Strah smo zavarali uz muzički blok, koji je pripremila profesorka Petrica Ignjatović sa učenicima. Uglavnom smo slušali tvrđi zvuk, a kako drukčije, revolucija traži buđenje. U celokupnom muzičkom programu mogli smo slušati izvođače: Kristinu Janković iz 4/2, Vuka Bašića i Mihajla Simića iz 3-2, Rastka Dimitrijevića iz 3-4 i Nataliju Andrić, klavijaturistkinju i gošću iz 14. beogradske gimnazije.

„Strah čoveku kalja obraz često“, a izgleda i umetniku. U, kao i obično, vrlo živom i posećenom predavanju prof. srpskog jezika i književnosti  Dragana Đorđevića, pod nazivom „Politička i umetnička revolucija“, slušali smo o heroju koji izlazi iz ljuske napuklog starog sveta-jajeta, kroz tumačenje čuvene Dalijeve slike, Heseovog romana Demijan, Hegelove filozofije, pa sve do problematizacije revolucionarne umetnosti, te priče o konceptualnoj umetnosti, kao i o tome da današnja revolucionarna umetnost podrazumeva umetnika samog, koji je (ne)spreman da sebe dâ kao tvorevinu.

Pod vrlo kreativnim nazivom „Flower power“, prof. sociologije Emilija Tomić podrazumevala je razgovor o temi seksualne revolucije u periodu hipi-pokreta, naročito se baveći 60/70-im godinama 20. veka, govoreći o njenom uticaju na individualizaciju, slobodu izražavanja, ravnopravnost među polovima, rušenje tabua i razne druge političke i individualne sfere života, sve do današnjeg dana. Budući uvek primamljiva tema za tinejdžere, predavanje je ostavilo vidan utisak na naše brojne goste.

Zatim smo slušali o  „Geografskim revolucijama “ od prof. geografije Marije Mitić, koja je, kao i obično, predavanje humorom i jednostavnošću prilagodila prilici. Ona je pričala o geografskim, industrijskim i društvenim revolucijama, odnosno o zagađenju i teoriji održivog razvoja.

Da smo slabostima zemlji privezani, čini se da je potvrdilo i predavanje prof. istorije Marka Pejovića „Zapažanja o kontrarevoluciji“. Rekla bih, sa razumevanjem za tog čoveka koji treba da bira između ćevapa i šargarepe marinirane u medu, pa bira ono poznato, jer ne zna šta ga čeka, Marko nas je vratio u priču o konzervativizmu, i još jednom pozvao na preispitivanje „istorije koja košta“.

Učitelj i učenik, profesor Vuk Jovanović i maturant Vuk Nektarijević iz 4-8, istoimenjaci, ćaskali su o Dostojevskom, od revolucionara do konzervativca, o tome šta može da bude odgovor na nepravdu i postojanje zla, a da nije revolucija, ko sudi umesto boga i zašto kad nije ovlašćen, o Hristu kao vrlo revolucionarnoj pojavi, iako blagoj, kao i o mnogo čemu drugom, u predavanju „Hristos i hrišćani: između revolucije i konzervativizma“.

Ciklus predavanja završila je ovoga puta maturantkinja Milica Živulović iz 4-6, predavanjem koje svoj naslov opet ima da zahvali velikom Majakovskom: „Ne mare boje, već čin u klanu“. Milica je govorila o avangardnom slikarstvu, spontano se nadovezavši na priču o tome ima li umetnosti u savremenom slikarstvu i da li bez lepog i dobrog možemo govoriti o njenim vrhunskim dometima.

„I kao s panja glava sužnja,/ dvanaesta ura je pala“, pevaše Majakovski, a mi dočekasmo naredni muzički blok, dve tematske torte i okrepljenje, da bismo se za nekih 15-ak minuta pripremili za silazak u podzemlje.

Da, u kasnim satima posle ponoći, spustismo se u onu danteovsku šumu da preispitamo iz koje dubine caruje podzemni čovek, ponižen i uvređen junak Dostojevskovog dela Zapisi iz podzemlja. U prepunoj prostoriji Kluba 13, na slabo osvetljenoj kamernoj sceni, u režiji Radeta Mirkovića iz 2-1, po njegovom scenariju, igrali su sjajni mladi talenti Strahinja Novaković, Dimitrije Nikolić, Iva Gošnjak, Uroš Štulić, Vuk Vasić i Lazar Vranješ. Ne umem da prepričam aplauz ni njihova ponosna lica.

I tako su se izmirili Majakovski i Dostojevski, lepotan svoj i skrajnuti bivši revolucionar i epileptičar, radničke hale i memljive kafane i sobičci „suvišnih ljudi“. Pozorište se, upravo u ovoj skučenoj kamernoj sceni, spustilo među „običan svet“, kao i u svom avangardnom nastajanju. Ne, nismo se kao Dante onesvestili nakon kraja ovog poglavlja. Uostalom:

„Uzmite šaku svežeg pepela

ili bilo čega što je prošlo

i videćete da je to vatra

ili da to može biti“. (Branko Miljković, Pohvala vatri II)

Uz veliku zahvalnost direktoru Bojanu Vučkoviću, za entuzijazam i pomaganje u ostvarenju ovog projekta, ali i svim angažovanim profesorima i đacima, odnosno svim gostima, maturante hrabrimo da ne zaborave koliko je važno sanjati, jer: Živeti u drukčijem svetu, to je revolucija!

Biljana Veljović