Једном тако дође човек у један бескрајни простор окружен ништавилом због којег беше мрачан и неодређен. Некакав исто тако неодређен глас рече му да седне на столицу која се видела у мркломе мÑ... Read more
Филозоф нас затворених очију роди окова ланцем за влажан под живот је наш мимолет сенки небо наше - пећине свод Не знајућ' ништа о Постојању посматрасмо лепоту сенки тих Кад уст... Read more
„Будан си?“ Препознао сам тај глас. Једини глас који желим да слушам од како су ме преместили на интезивну негу. Нинин глас. „Ја... Не знам, надам се...“ „Само си се мало ран... Read more
Матурски рад, 1.6.2011. Никола Војиновић
Стефан Антић 1/2 Школска 2014/15.