Антигона између закона и обичаја
Лана Ђурић 1-3, трећа награда на Смотри ћириличке писмености – Конкурс за најбољи писмени задатак, Тител, 2016.
Антигона између закона и обичаја
Хладно ми је. Зар сам ово заслужила? Пак ја не сматрах тако јаком Креонтову наредбу. Ваљда zато што сам с врлином рођена.
Око мене су само пуке,голе стене. Шта ће бити са мном? Мада претпостављам. Ако сам рођена да умрем млада, без своје стечене породице, зашто сам уопште рођена? У праву су кад кажу:,,Тебе је твоја воља убила“. Али то није само воља. Ја сам морала то да урадим. Зар је толики грех – покопати брата? Умре ли, макар и рђав човек, заслужује бити погребен, а не да без гроба иструне. Док седим потпуно сама, питам се шта ли ради мој Хемон? Шта ли ради тај несрећни момак? Знам да му није лако. Па коме би било? Умреће особа коју воли, сама, у мукама. Зазидана у стене, само јер је радила по божијим законима, божијој вољи. Знам да је народ мислио и хтео исто што и ја, али док сам пролазила градом, плачући над својом судбом, сви су само стајали, ћутали и гледали. А било им је жао.
Тихо је овде. Бар је до сад било.Чујем нешто напољу.Животиње. Да ли да само седим беспомоћно и чекам да умрем од глади, жеђи, страха? Или да пак пресудим себи? Не знам.Видим један истурени камен о који би канап могао да се веже.
Нећу лагати, бојим се смрти. Да ли да изаберем кратку и брзу смрт или полако умрем у мукама? Већ сам одустала од замисли да ће се Креонт освестити и схватити да када човек умре, његови греси се бришу. Мада и ако схвати, ја ћу тада већ увелико све то посматрати из неког другог света.
Не размишљајући превише исцепала сам своју хаљину и направила омчу. Ваљда ће издржати. А и нисам много тешка. Качим омчу о истурени камен. Гледам око себе. Уследио је потпуни мук. Чујем срце како јако удара. Уплашила сам се.
Није трајало дуго. Бол је био јак. Сада видим своје беживотно тело. На лицу последња суза слива се низ образ. Готово је.
„За ковање среће најпре је маљ да разуман будеш. Никад ред не ремети божији. За охолу реч претрпети мора хвалиша пуст ударце тешке. У старости га памети науче“.
Чула сам да је Креонта сачекала голема несрећа. А говорила сам му:„Боље удовољавати божијим законима, тамо ћеш више времена провести“.
Оставите коментар